Pre tri decenije u izvozu Vojvodine dominirali su žito i prerađevine od žita, ali se ta slika u poslednjih 15 godina značajno promenila. Danas prvo mesto zauzimaju voće i prerađevine od voća, rekao je stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović u tv emisiji Signali
Kako je naveo, u strukturi izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda posebno se izdvajaju jabuka, smrznuta malina, višnja i kupina, a očekuje se da će im se uskoro pridružiti i borovnica.
Iako voćarstvo zauzima relativno mali deo ukupno korišćenih poljoprivrednih površina, oko šest odsto, reč je o intenzivnoj proizvodnji koja je, uz uvođenje novih tehnologija, pokrenula razvoj pojedinih krajeva Srbije. Keserović je kao primer naveo Malu Remetu, koja je postala prepoznatljiva po proizvodnji jabuke, vinarstvu i ugostiteljstvu.
Prema njegovim rečima, od svih grana poljoprivrede najviše su napredovali voćarstvo, vinogradarstvo, vinarstvo i pčelarstvo. Istovremeno, ukazao je da Srbija nije dovoljno iskoristila potencijal drugih intenzivnih oblasti, poput proizvodnje sadnog i semenskog materijala.
Govoreći o tome zašto Vojvodina nije „žitnica Evrope”, Keserović je istakao da Srbija navodnjava svega sedam odsto ukupno korišćenih poljoprivrednih površina, dok se u voćarstvu navodnjava oko 31 odsto.
„U narednom periodu navodnjavanje mora da bude obavezna agrotehnička mera da bismo povećali prinose”, rekao je Keserović.
Na isti problem ukazao je i poljoprivrednik iz Deronja Sava Kompalić, ocenjujući da agrarna politika mora više da se usmeri na čišćenje kanalske mreže, subvencionisanje navodnjavanja i edukaciju mladih proizvođača.
„Više nije pitanje da li će biti kiše ili ne, nego dokle će suša trajati i kakve će štete napraviti”, rekao je Kompalić.
Poljoprivrednik iz Čuruga Aleksandar Đuragin upozorio je da je dodatni problem i slabo stočarstvo, zbog čega nema dovoljno stajnjaka za očuvanje plodnosti zemljišta. On je ocenio da su za dugoročna rešenja potrebni stručni timovi, bolja infrastruktura i uređen sistem navodnjavanja.
„Uređenje i održavanje kanalske mreže je presudno, jer tada ne bi bila tolika potreba za bunarima, koji bi bili samo dopuna navodnjavanju”, rekao je Đuragin.
Učesnici emisije ukazali su i na rast ulaganja u vinarstvo, naročito na Fruškoj gori. Vlasnik „BT Winery” Milan Nastić rekao je da se u poslednjih 10 do 15 godina u ovu oblast dosta investiralo, ali da nijedno ulaganje u poljoprivredi ne daje brze rezultate.
„Povrat investicije je oko 15, 20, pa i 30 godina, zato poljoprivredi treba pristupati planski i strateški”, rekao je Nastić.
On je dodao da su vinari u Srbiji, posebno oni koji se ozbiljnije bave prodajom i plasmanom na domaćem i stranom tržištu, veoma povezani, a da se kroz finalni proizvod ne promoviše samo vino, već i turizam i druge prateće delatnosti.
