Poreznici su poljoprivrednicima na severu Bačke počeli da plene njive zbog neplaćenih doprinosa za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje. Višegodišnja paorska dugovanja su narasla na nekoliko miliona dinara pa Poreska uprava aktivira hipoteke i prodaje konfiskovanu imovinu.
Tako je, recimo, zemljoradniku koji ima 20 jutara zemlje, po osnovu duga za neplaćene doprinose za penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje, koji je iznosio 5.000 evra i pride 7.000 evra kamate, uzeto šest jutara. Taj poljoprivrednik, inače, prima penziju od oko 8.000 dinara.
– Nedopustivo je da se poljoprivrednicima oduzima sredstvo za rad, to nije po zakonu. Za dug od nekoliko hiljada dinara uzima im se i pet hektra, to jest 50.000 evra. Pa gde to ima?! – pita se poljoprivrednik iz Žednika Miroslav Ivković, dodajući da su paori naročito kivni zbog toga što se te njive vrlo brzo pojave na licitacijama. – Zašto poljoprivrednim proizvođačima ne mogu da se otpišu dugovi i poveže staž, kao preduzećima koja su propala a država je sve izmirila?
Pomenimo, poljoprivrednici iz Subotice i drugih opština na severu Vojvodine tražili su u više navrata izmene poreskog zakona, a najvažnije je, kažu da se doprinosi određuju prema površini oranica. Pokrenuli su peticiju da se Zakon o penzijskom, zdravstvenom i socijalnom osiguranju stavi van snage, da se otpišu potraživanja države, da se ratarima omogući da dobrovoljno plaćaju doprinose i da tu obavezu mogu i prekinuti da uplaćuju.
– Ne znam da li je kome oduzeto zemljište, sve je još u proceduri, ali suština je u tome da se taj sistem mora urediti. Ne može neko ko ima pola hektra da plaća nešto što nije ekonomski isplativo. Poljoprivrednici imaju penziju oko devet hiljada dinara, što je polovina socijalne pomoći – kaže za naš list predsednik Aocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš, napominjući da su ti poljoprivrednici svojevremeno registrovali gazdinstva jer su morali po nekom osnovu biti osigurani.
Ukupno, na godišnjem nivou, njihove obaveze za doprinose iznose oko 94.000, bez obzira na to koliku površinu zemlje obrađuju, veli on, ističući da se problem mora pod hitno sistemski rešti jer se, sve i da se tim ljudima oduzme sva imovina, država neće namiriti, a oni će stradati.
– Nadamo se da će nadležni iznaći model i odrediti realnu osnovu za doprinose, a da plaćanje obavezno bude na dobrovoljnoj bazi – poručuje Kiš.
Zahteve poljoprivrednika podržao je i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Atila Juhas, koji je najavio formiranje radne grupe koja bi rešila problem dugovanja poljoprivrednih proizvođača. On je kao ključne označio izmene i dopune zakona koji definišu doprinose poljoprivrednika, odnosno promene odredbi po kojima bi se osnovica za obavezno osiguranje utvrđivala na osnovu veličine poseda, odnosno visine prihoda po računu poljoprivrednika, a ne kao do sada, kad su iste osnovice imali svi poljoprivrednici koji su u svom vlasništvu imali više od pola hektara. Sadašnje rešenje, po njegovim rečima, uzrokovalo je da poljoprivrednici koji imaju i pola hektara u svom vlasništvu imaju godišnje doprinose za PIO i zdravstvo u visini između 90.000 i 100.000 dinara, što je, kako smatra, više nego bruto proizvodnja koja se može ostvariti na toj površini.
– Nemoguće je imati takvo računanje doprinosa kada je nametnuti doprinos veći nego bruto prihod očekivan s te jedinice površine, konkretno s 0,5 hektara, što je donja granica. Takođe je paradoks da je za površine od 0,5 do 100-150 hektara iznos isti, i tu moramo napraviti sistem na osnovu kojeg ćemo naplaćivati doprinose – rekao je Juhas.
Dnevnik
