Iako je stočarstvo najintezivnija poljoprivredna grana, značajna i za potrošače i farmere, ali i celu privredu, u Vojvodini već dugi niz godina propada. Razloga je sijaset, od nepostojanja dugoročne strategije, neorganizovanosti primarne poljoprivredne proizvodnje i loše tržišne pozicije farmera, pa do sve praznijih novčanika koji šniclama i batacima ne daju na trpeze.
Već godinama od nadležnih slušamo kako bez stabilne i razvijene stočarske proizvodnje nema ni razvijene poljoprivrede, ali se, stočari to najbolje znaju, u praksi ne čini mnogo kako bi se staje izvukle iz blata. Za sve to vreme statistika ne beleži pomak. Naprotiv, u tabele se upisuju poražavajuće brojke. Tako je, recimo, Vojvodina 1962. godine imala 497.000 goveda, da bi se za pola desecenije taj broj prepolovio. U 2012. godini bilo ih je 252.254, a lane 247.130. Ni uzgoj svinja ne stoje bolje: pre tri i po decenije u Vojvodini ih je bilo 2,4 miliona, u 2012. godini 1,4 miliona, a lane 1,2 miliona grla.
U ovčarstvu je statistika poražavajuća jer se beleži podatak iz 1955. godine, kada je Vojvodina imala čak 686.000 grla, a prošle godine tek 247.352.
Prodavati kobasice, a ne kukuruz
– Stanje u stočarstvu je teško, ali mora se znati da nema rešenja preko noći, da je potreban duži period za oporavak i rast – izjavila je nedavno ministarka poljoprivrede Snežana Bošković Bogosavljević, ističući da je cilj da se unapredi proizvodnja poljoprivrednih proizvoda veće dodate vrednosti. – Vidimo mogućnost da naši poljoprivrednici ostvare veći profit i veću dobit pri prodaji mesa i mleka, a ne da trguju žitaricama.
Uz ocenu da je stočarska proizvodnja na nezavidnom nivou, od svega 30 odsto ukupnog udela u poljoprivrednoj proizvodnji, ona je navela da u razvijenim zemljama stočarstvu pripada i do 60 odsto.
Bolje dane za stočare obećava nedavno usvojena Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2014-2024. godine. Kako kažu nadležni, ovaj dokument podrazumeva reformu poljoprivredne politike, koja će omogućiti restrukturiranje sektora poljoprivrede i uvođenje novih modela podrške stočarima. Lane je, podsetimo, usvojena i uredba po kojoj proizvođači u ovoj branši dobijaju više para. Tako su sada podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave 20.000 dinara po grlu, za ovce i koze 7.000 dinara, a za kvalitetne priplodne krmače 5.000 dinara. Za roditeljske kokoške teškog tipa deli se 60 dinara po grlu, a lakog tipa 100 dinara. Za roditeljske ćurke namenjeno je 300 dinara po grlu. Za tov junadi podsticaji su 10.000 dinara po grlu, jagnjadi 2.000, a svinja 1.000 dinara po grlu u tovu. Podsticaji za krave dojilje su 20.000 dinara. Sve ovo trebalo bi, koliko – toliko da doprinese boljitku na farmama, ali će oporavak poljopoprivredne grane koja je decenijama propala, sigurno dugo i trajati.
Nadu uliva i najava velikih poslova u svinjarstvu. Pre par dana je, podsetimo, iz Vlade Srbije stigla vest da je s nemačkim proizvođačem “Tenis”, jednim od najvećih svetskih imena u ovoj branši, dogovoreno da u našoj zemlji organizuje proizvodnju oko pola miliona svinja, a potom je italijanski “Ferero” izrazio želju da kod nas proizvodi oko 50.000 grla. I aktuelni, veliki izvoz svinjskog mesa u Rusiju daje farmerima optimizma i podstreka za bolju produktivnost. Ostaje, međutim, problem izvoza u druge evropske zemlje jer klanična i prerađivačka industrija ne mogu da izvoze svinjsko meso zbog vakcinacije protiv klasične kuge svinja. Stručnjaci vele da nam nedostaje i reprocentar za proizvodnju priplodnog materijala, da je hrana za ishranu svinja često nedovoljno kontrolisana, ali skupa, što domaće proizvođače čini nekonkurentnim.
Dnevnik
