Poljoprivrednici u Srbiji ovih dana ponovo seju deo površina pod suncokretom i kukuruzom, jer su useve već u prvim fazama razvoja oštetile vrane i zečevi. Najveće štete prijavljuju ratari u Vojvodini, gde dodatna setva donosi nove troškove, ali i rizik od manjeg prinosa
Ratar Goran Filipović iz Kisača kaže za Betu da je morao ponovo da seje suncokret na tri hektara, iako je seme bilo fabrički zaštićeno.
„Vrane nepogrešivo vade zrno jedno za drugim, ne kopaju tamo gde ga nema. Izbegavamo da sejemo suncokret rano, već u trećoj dekadi aprila, kada se zazelene i druge površine i kada to odvlači pažnju zečevima i vranama, ali uzalud“, rekao je Filipović.
Prema njegovim rečima, vrane ne diraju soju u istoj meri, ali im je suncokret posebno privlačan. Dodaje da sredstva koja su danas dozvoljena nisu dovoljno efikasna, dok su ranije korišćeni jači preparati izbačeni iz upotrebe. Ponovna setva, kako navodi, koštaće ga oko 500 evra.
Slične probleme imaju i proizvođači kukuruza. Poljoprivrednik Zoran Butina iz Perleza kaže da će ga ponovno sejanje kukuruza na četiri hektara koštati između 70.000 i 80.000 dinara, a strahuje da će biti još površina na kojima će setva morati da se ponovi ako se štete nastave.
On podseća da se ranije koristio pesticid furadan, koji je u Srbiji i EU zabranjen 2014. godine zbog izuzetne toksičnosti, ali tvrdi da tada ovakvih šteta nije bilo u sadašnjem obimu.
„Osim što imamo dodatne izdatke, ponovljena setva nije kao prva. Dolazi u naknadnom roku i prinos je manji“, rekao je Butina.
I poljoprivrednik Voja Malbaški iz Perleza ponovo je sejao kukuruz na tri hektara, dok je još deset hektara, kako kaže, „pod znakom pitanja“.
Ratari upozoravaju da im problem svake godine donosi sve veće troškove, jer štete nastaju odmah posle setve, kada biljke još nisu dovoljno razvijene da bi nadoknadile gubitak sklopa.
Foto: Pexels
