Mreža za restituciju zatražila je od Vlade Srbije da ubrza donošenje izmena Zakona o restituciji, što bi omogućilo da se ubrzano vraća oduzeto poljoprivredno zemljište, a tamo gde to nije moguće, da im se nadoknadi vraćanjem odgovarajaućih parcela na drugim lokacijama.
Na konferenciji za novinare Mreže za restituciju rečeno je da prvobitni vlasnici u restituciji potražuju nešto više od 80.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Predstavnik Mreže Srboljub Glišić je podsetio na to da je poljoprivredno zemljište oduzimano posle Drugog svetskog rata, a njegova nasilna prodaja počela je 1953. godin, pa je čak bilo slučajeva da je imovina prodavana njenim pravim vlasnicima.
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić rekao je da je masovniji proces restitucije moguć i koristan za državu i da predstavlja prioritetni javni interes, ali se tome protive decenijama stvarani monopoli organizovanih kriminalnih i partijskih struktura.
Predstavnici Mreže su podsetili na jednu od ranijih izjava ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković da je više od polovine državnog obradivog zemljišta neizdato, ali je zato uveliko obrađeno, tako da neko na štetu države i slobodne konkurencije na tržištu ubira prihode samo za sebe.
Po oceni te asocijacije, jedino kroz restituciju pred Agencijom za restituciju, tajkunske i kriminalne strukture mogu brzo i efikasno biti lišene mogućnosti uzurpacije i pljačke državne svojine.
Dnevnik
