Ekološki pokret Vrbasa uputio je predstavku ministarki poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežani Bogosavljević Bošković, ukazujući da način na koji je uređeno odlaganje animalnog otpada u Srbiji – sadrži elemente krivičnog dela.
Predsednik EPV Ratko Đurđevac upozorio je da se ne zna koja je šteta veća: da se doslednom primenom pravilnika o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla masovno ukopava ili spaljuje opasan otpad, ili da se danima i nedeljama raspada u kontejnerima, čekajući na prevoz u somborsku “Proteinku”, jedinu aktivnu kafileriju u Srbiji.
– Prema pravilniku, ako objekti za preradu ili uništavanja sporednih proizvoda životinjskog porekla ne rade, ili je premašen njihov kapacitet, leševi životinja mogu da se zakopavaju ili spaljuju na stočnom groblju ili u jami-grobnici, kao i na licu mesta, uz primenu mera koje obezbeđuju kontrolu rizika po javno zdravlje i zdravlje životinja. Problem sa ovim stavom je što “Proteinka” jedina u Srbiji ima dozvolu za preradu otpada životinjskog porekla, a radi u graničnim kapacitetima i ne može da zadovolji potrebe operatera, od kojih je dužna da u što kraćem roku preuzme sve količine leševa životinja i drugog animalnog otpada, ali joj ne pada na pamet da, shodno pravilniku, pismeno obavesti svoje komitente o ovom problemu – predočio je Đurđevac.
Prvi čovek vrbaskih ekologa ističe da je “Proteinka” državna firma, koja je svojim niskim, neekonomskim cenama otkupa sirovine uništila 20 miliona evra vrednu stranu investiciju u Inđiji – kafileriju “Energo-Zelena”, sa kapacitetom da preradi sav animalni otpad u Srbiji, 150.000 tona godišnje, uz primenu svih evropskih standarda.
– Mi, građani, pritom trpimo gomilanje i prelivanje leševa u kontejnerima, širenje užasnog smrada, privlačenje ptica, mačaka i pasa lutalica, uz rizik od pojave zaraznih bolesti. Takvu situaciju imamo u Vrbasu, ali je, po našim spoznajama, kritično u celoj Srbiji – kraj klanica, farmi i naselja. Posebna je priča preventivni (ne)rad veterinarskih inspekcija u sprečavanju razbacivanja leševa po njivama, kanalima i rekama. Ministarstvo je izgubilo kontrolu nad situacijom, koja preti da eskalira – zaključio je Đurđevac.
Neodgovorne opštine
Direktor somborske “Proteinke” Borislav Tomić ističe da sadašnji kapaciteti ove fabrike nisu dovoljni da prerade sav životinjski otpad u Srbiji.
– Prerađujemo dnevno 51 tonu otpada i radimo sa 101 odsto sopstvenog kapaciteta, koji planiramo da uvećamo za najmanje još toliko. Fabrika je u pogonu 365 dana 24 sata na dan. Od svakog komitenta, koji nas obavesti, pokupimo otpad u roku od jednog dana. Inače, sakupljanje i prevoz životinjskih leševa dužne su da organizuju lokalne samouprave, ali 90 odsto opština to ne čini – rekao je Tomić.
