Iako ima zaista dugu tradiciju vinarstva i vinogradarstva, razvoj vinskog turizma u Vršcu ozbiljnije je započet 90-tih godina prošlog veka, kada su počele da se obnavljaju ili nastaju male porodične vinarije
Danas nema osobe koja poseti Vršac, a da ne ode barem u jednu vinariju na vinskom putu koji vodi kroz Veliko Središte i Guduricu, pored plantaža vinograda na obroncima Vršačkih planina. Kompletna ponuda i njen kvalitet konstantno se unapređuju.
Od 980 koliko ih je bilo u Vršcu pre jednog veka, Vinik je danas jedini proizvodni vinski podrum koji i dalje ima istu funkciju kao i tada. U odnosu na prošlo vreme, sada ima i salu za degustaciju, i jedno je od omiljenih svratišta ljubitelja vina koji posete Vršac. Odavde praktično i kreće vršački Put vina, a vinarija godišnje ima oko 1500 poseta.
“Ima i stranaca, mogu da kažem, najveći broj njih su Slovenci, u poslednje dve godine povećan je i broj Bugara, što je interesantno, i Rumuna. Uobičajeni gosti su nam odavde iz Srbije – Novosađani i Beograđani”, kaže vlasnik vinarije Nikola Cuculj.
Vršački put vina
Preostalih 11 registrovanih vinarija, nalaze se u Velikom Središtu i Gudurici, i svojim kvalitetom i ponudom već su postavili vršački put vina na visoku poziciju. Grožđe, vino i vinogradarstvo su ono zbog čega je odavno Vršac postao brend, koji vinarije u saradnji sa gradom i Turističkom organizacijom neguju i unapređuju. Na tome se poslednjih godina još ozbiljnije radi.
“Trudimo se da raznim studijskim posetama vinskim regionima u Evropi doprinesemo da se naši vinari što pre i što bolje susretnu i pripreme za ono što će uslediti kada dođe do momenta pristupanja Srbije EU, znači da se sa tim kriterijumima, pravilnicima i zakonima upoznaju i spreme za sve što ih čeka u bliskoj budućnosti”, napominje direktorka Turističke organizacije Vršca Julkica Mitrašinović.
Duga istorija vršačkog vinskog podruma
Za vinski podrum, osim vina i hrane, važna je i priča, a vršačka je, kažu, dokumentovano i najozbiljnija:
“Prvi pisani dokument datira iz 1494. godine, kada je ugarskom kralju Vladislavu II prodat akov vršačkog vina za 10.5 zlatnih dukata, čuvene 1875. je proizvedeno milion akova vina (1 akov = 56 litara), 1880. ovde je bilo skoro 1000 podruma, a u posleratno vreme Vršac je imao treći po veličini podrum u Evropi. I da pomenem datum od pre dve godine, kada je Vršac jedini u regionu primljen u Asocijaciju vinskih gradova Evrope”, ističe Cuculj.
To je već i više nego dovoljno činjenica da se turisti opredele upravo za obilazak vršačkog puta vina, a uz kvalitetna i autentična vina i jedinstvenu atmosferu vinskih podruma na ovoj teritoriji, poseta za pamćenje je zagarantovana. Za sve koji žele da sami isplaniraju svoju posetu, bez vodiča, tu su i putokazi koji usmeravaju turiste ka svakom od podruma, pa nema bojazni da će neki od ovih vršačkih dragulja preskočiti.
