Uprkos tome što je vuna prirodan, obnovljiv i biorazgradiv materijal, u Srbiji ona najčešće završava kao otpad zbog slabe tražnje, visokih troškova prerade i neuređenog sistema sakupljanja. Slični problemi prisutni su i u Evropskoj uniji, gde farmeri i zadruge traže uklanjanje pravnih prepreka kako bi vuna ponovo postala vredan resurs u okviru cirkularne ekonomije
Dok evropska udruženja farmera i zadruga upozoravaju da vuna u Evropskoj uniji sve češće završava kao otpad umesto da bude iskorišćen obnovljiv i biorazgradiv resurs, sličan problem godinama opterećuje i stočare u Srbiji. Copa i Cogeca zatražile su od evropskih institucija da uklone pravne i administrativne prepreke koje otežavaju promet i upotrebu sirove vune, ocenjujući da bi ona, uz odgovarajuću regulativu i podršku sektoru, mogla da postane važan deo cirkularne ekonomije.
Na slične izazove ukazuje i Nemanja Kostić iz predionice Kosteks, koji kaže da vuna u Srbiji odavno više nije samo sirovina, već i ozbiljan organizacioni, tržišni i regulatorni problem.
Kosteks se, kako objašnjava, ne bavi direktnim otkupom vune od proizvođača, već je nabavlja od registrovanih otkupljivača u Srbiji, među kojima je Nikoteks iz Leskovca. Nikoteks ima i registrovanu perionicu vune, jedinu preostalu u Srbiji, ali ona zbog visokih troškova radi samo sezonski. ”Nekada je u vreme Jugoslavije bilo stotine perionica vune, dok je danas situacija znatno teža”, navodi Kostić.
Jedan od ključnih problema je i status neoprane vune. Prema propisima, ona se tretira kao sporedni proizvod životinjskog porekla koji zahteva strogo sakupljanje, transport i postupanje, jer sadrži lanolin, mokraću i fekalije, pa može predstavljati potencijalni zdravstveni rizik. Nasuprot tome, oprana vuna više nije problematična i može da se koristi kao đubrivo ili sirovina u tekstilnoj industriji ili za proizvodnju peleta.
I upravo se tu, prema oceni sagovornika, otvara prostor za drugačiji pristup. U dokumentu Copa i Cogeca navodi se da postojeća pravila u EU, posebno ona koja se odnose na nusproizvode životinjskog porekla, često nameću nesrazmerna ograničenja za rukovanje, tržišni promet i upotrebu sirove vune. Posledica su urušene cene, smanjeni kapaciteti prerade, zatvaranje izvoznih tržišta i sve veće količine vune koje ostaju neiskorišćene na farmama.
Slična situacija je i u Srbiji. Kostić kaže da je tekstilna industrija u velikoj meri propala, ne samo kod nas, već i u Evropi, dok su fabrike preseljene na Bliski istok i u Aziju. Potražnja za sirovom, takozvanom masnom vunom, naglo je opala posle 2017. i 2018. godine.
”Iako Kinezi i dalje otkupljuju, cena je veoma niska — oko 40 do 45 centi za izvoz, što našim otkupljivačima nije isplativo zbog visokih troškova transporta, struje i radne snage. Nekada su otkupljivači seljacima plaćali i do 90-100 dinara za kilogram, dok je danas ta cena pala na oko 20 dinara, ako uopšte ima ko da je kupi“, kaže Kostić.
On smatra da rešenje mora da bude sistemsko. Pre svega, kroz jasniju regulativu i organizovanije sakupljanje vune nakon šišanja. Kao primer navodi zemlje poput Hrvatske i Mađarske, gde je bacanje vune zabranjeno, dok bi i subvencije, prema njegovim rečima, mogle da podstaknu proizvođače da vunu predaju u legalne tokove.
Prema procenama, Srbija ima oko dva miliona ovaca, što znači da se godišnje proizvede oko 4.000 tona vune. Iako je to mala količina na globalnom tržištu, za domaće prilike predstavlja značajan resurs koji danas uglavnom ostaje neiskorišćen.
Kostić dodaje da sam proces pranja vune nije tehnološki složen — vuna se pere na 80 stepeni uz blage deterdžente, a otpadne vode iz perionica mogu da se kontrolišu preko sistema za prečišćavanje. Kompanija Kosteks godišnje preradi oko 100 tona oprane i 200 tona neoprane vune i od nje proizvodi predivo za pletenje i potrebe trikotažne industrije.
Ipak, bez šire podrške države i jasnijih pravila, to nije dovoljno da se reši problem na nivou cele zemlje. Zato poruke koje dolaze iz Brisela i iz domaće prakse vode ka istom zaključku — vuna ne bi smela da bude tretirana kao teret, već kao resurs sa ekonomskom i ekološkom vrednošću.
Foto: Pexels
