Proteklih 10 godina bile su najtoplije godine u istoriji merenja, a 2024. je verovatno prva godina u kojoj je prosečna globalna temperatura bila za 1,5 stepeni viša u odnosu na predindustrijski period, saopštila je juče Svetska meteorološka organizacija (WMO)
U izveštaju o globalnom stanju klime potvrđuje se da je prošla godina bila najtoplija od početka merenja pre 175 godina, ali se dodaje da dugoročno zagrevanje, prosek tokom više decenija, ostaje ispod granice od 1,5 stepeni postavljene Pariskim sporazumom.
“Zagrevanje iznad 1,5 stepeni u jednoj godini ne ukazuje na to da su dugoročni temperaturni ciljevi Pariskog sporazuma nedostižni, ali to jeste poziv na buđenje da povećavamo rizike za naše živote, ekonomije i planetu”, rekla je generalna sekretarka WMO Seleste Saulo, prenosi Dnevni evropski servis.
U izveštaju se procenjuje da je trenutno dugoročno globalno zagrevanje između 1,34 i 1,41 stepeni u poređenju sa predindustrijkim periodom. Temperaturni rekordi zabeleženi 2023. a zatim oboreni 2024. posledica su stalnog rasta emisija gasova s efektom staklene bašte, zajedno sa efektima zagrevanja klimatskog fenomena El Ninjo.
“Jasni znaci klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom dostigli su nove visine 2024. godine, a neke od posledica su nepovratne stotinama, ako ne i hiljadama godina”, saopštila je WMO, ukazavši takođe na ogromne ekonomske i društvene potrese usled ekstremnih vremenskih uslova.
U izveštaju se ističe i da okeani nastavljaju da se zagrevaju, nivo mora i dalje da raste i da se površina leda smanjuje alarmantnom brzinom. Tokom svake od proteklih osam godina postavljen je novi rekord temperature okeana, koja je prošle godine bila najviša za 65 godina merenja. Zagrevanje okeana dovodi do degradacije morskih ekosistema, gubitka biodiverziteta i smanjenja ponora ugljenika u okeanu, podstiče tropske oluje i doprinosi porastu nivoa mora.
WMO upozorava da su tropski cikloni, poplave, suše i drugi ekstremni vremenski događaji 2024. godine doveli do najvećeg broja novih raseljavanja ljudi zabeleženih u poslednjih 16 godina, uništavanju kuća, kritične infrastrukture, šuma, poljoprivrednog zemljišta i biodiverziteta, kao i da su doprineli pogoršanju kriza sa hranom i izazvali ogromne ekonomske gubitke.
“Naša planeta izdaje više signala na uzbunu, ali ovaj izveštaj pokazuje da je ograničenje dugoročnog globalnog porasta temperature za 1,5 stepeni Celzijusa i dalje moguće. Lideri moraju da pojačaju napore da bi se to dogodilo, da iskoriste prednosti jeftinih, čistih obnovljivih izvora energije za svoje ljude i privrede, sa novim nacionalnim klimatskim planovima koji treba da budu doneti ove godine”, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
Saulo je istakla da se moraju poboljšati sistemi za rana upozorenja i klimatske službe kako bi se pojačala otpornost na ekstremne vremenske i klimatske uslove.
