Iako deluje da se svet sve više hrani piletinom, statistika pokazuje da živinska proizvodnja ima pad u odnosu na devedesete godine prošlog veka za čak 37,3 odsto
Piletina se u ishrani najviše i dalje koristi upravo u Americi, gde se po stanovniku godišnje potroši 45 kilograma piletine, zatim je tu Brazil (39 kilograma), Argentina (36 kilograma) i Južna Koreja (30 kilograma). Prosek za EU je potrošnja 25 kilograma živinskog mesa po glavi stanovnika godišnje. Evropa, s druge strane, spada među veće proizvođače piletine, a posebno je snažna proizvodnja u Velikoj Britaniji, Španiji, Poljskoj, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Holandiji.
U Srbiji, prema poslednje dostupnim podacima, potrošnja živinskog mesa po glavi stanovnika, na godišnjem nivou je oko 17 kilograma. Prema proizvodnji pilećeg mesa, Srbija se nalazi na 57. mestu na svetu. Godišnje se dobije 75.000 tona piletine, dok se procenjuje da su potrebe ovog tržišta oko 120.000 tona. Izvesne količine domaćeg pilećeg mesa odlazi na tržišta Crne Gore, Severne Makedonije i BiH, ali se mora konstatovati da je u ovoj oblasti naša zemlja, ipak, pretežni uvoznik.
Domaće tržište dobro je snabdeveno svežim pilećim mesom i u tom pogledu potrošači mogu biti zadovoljni ponudom, cenama i kvalitetom mesa, pogotovo što svakodnevno na akcijama u velikim trgovinskim lancima mogu pazariti svežu piletinu po nižim cenama, Tako je danas moguće kupiti kilogram piletine po istoj ceni po kojoj se na pijaci prodaje pola kilograma mladoga krompira ili uvoznih paprika.
Upoređujući aktuelne cene pilećeg mesa danas i u istom periodu prošle godine, ne može da se ne konstatuje da su cene bukvalno identične. Smanjena tražnja uslovila je očigledno nemogućnost kako proizvođača, tako i trgovaca da podignu cene pilećeg mesa.
Inače, od početka pandemije, kada je i došlo do ozbiljnog poremećaja u delu proizvodnje živine i živinskog mesa, proizvođači traže da se država uključi u rešavanje njihovog problema i odredi cenu kilograma utovljenih brojlera na veliko, saopšti koliko je pilećeg mesa potrebno tržištu Srbije, ali i da otvori mogućnost za izvoz, ponovo omogući pravo prečeg zakupa državnih njiva i ukine akcize na tečni naftni gas, koje ozbiljno ugrožavaju rentabilnost ove proizvodnje.
