Da li prodajom Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) većinski vlasnik treba da bude država ili privatnik, i po kom modelu će biti obavljena prodaja, pitanje je na koja će država uskoro ponuditi odgovor, a u međuvremenu, ekonomisti razmenjuju argumente o tome koje bi rešenje bilo najbolje
Posle najave šefa kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijana Sosa da bi u avgustu mogao da bude raspisan tender za privatizaciju PKB-a, pojedini ekonomisti smatraju da bi posle privatizacije većinsko vlasništvo trebalo da bude u rukama privatnika, dok drugi upozoravaju da bi najveća greška bila da se PKB privatizuje, bilo prodajom kapitala ili prodajom imovine, jer bi novac koji bi se dobio za kombinat bio nesrazmeran potencijalima koje ima.
Rešavanje problematičnih javnih preduzeća u Srbiji, deo je programa “čuvarkuća” koji je naša država dogovorila sa MMF-om, pa je pronalaženje “kupca ili partnera” značajno kako bi se izbegli fiskalni rizici po državu zbog njihovog lošeg poslovanja.
Stručna i šira javnost ima podeljena mišljena o načinu kako bi trebalo da se privatizuje PKB, a u javnosti su se mogle čuti različite ocene, od toga da nekadašnjeg jugoslovenskog giganta treba sačuvati u državnim rukama, do ideje da se potpuno proda ili pak, delimično privatizuje.
U toku izrada modela tendera
Trenutno je u toku izrada dokumentacije, odnosno modela tendera, koje priprema Ministartsvo privrede, a da li će se ovaj put na listi zainteresovanih naći ranije spominjana kompanija Al Dahra, kineski investitori ili domaći srpski kapital, ili neko drugi, ostaje da se vidi.
Prema ranijim podacima, Korporacija PKB vlasnik je 1.400 hektara građevinskog i 5.200 hektara poljoprivrednog zemljišta i u zavisnim preduzećima ima oko 2.000 zaposlenih.
Nekadašnja Agencija za privatizaciju objavila je 31. decembra 2015. javni poziv za prodaju imovine PKB, a početna cena je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine – oko 154 miliona evra.
Međutim, na otvaranju ponuda 2. marta 2016. nije bilo zainteresovanih, a posle toga je prodaja obustavljena i naložena je nova procena vrednosti kapitala.
Skupština Beograda odlučila je u septembru 2016. da se državi prenesu akcije PKB-a koje su u vlasništvu grada.
PKB Korporacija je pravni sledbenik Poljoprivdnog kombinata Beograd koji je odlukom Vlade Srbije, kao državno preduzeće osnovan 27. decembra 1945. godine, sa zadatkom da snabdeva Beograd osnovnim proizvodima ishrane.
Od skromnih početaka u močvari Pančevackog rita, PKB je izrastao u najveći sistem agrobiznisa u bivšoj SFRJ.
Osnovu sistema činila je primarna poljoprivredna proizvodnja, ratarstvo i stočarstvo, koja je izgradila preradne kapacitete na osnovnim proizvodnim linijama: prerada mleka, prerada mesa, proizvodnja koncentrovane stočne hrane, prerada voća i povrća, prerada žitarica i drugih proizvoda.