Davanje državnih njiva u zakup puno je apsurda, pa tako ima pojedinaca koji za arendu daju i astronomskih 1.300 evra po hektaru, a s druge strane, i onih koji ne plaćaju ništa već, prosto, uđu u neizlicitirane parcele i koriste ih kako hoće. Prosečna cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini je 193 evra po hektaru, a najskuplji zaključen ugovor o zakupu njiva za ovu godinu je u opštini Stara Pazova i iznosi 1.316 evra za hektar, rečeno nam je u Ministarstvu poljoprivrede.
Uz enormno visoke iznose koje pojedini poljoprivrednici izdvajaju samo za arendu, kontroverze i dalje prate licitacije u brojnim opštinama i očito je krajnje vreme da se u državne njive uvede red. Dok čekamo da se zakon o oranicama promeni, zbrajaju se „sumnjivi hektari“, a negoduju poljoprivrednici u svim delovima zemlje.
– U trideset lokalnih samouprava u Srbiji utvrđene su nepravilnosti. Ili jedinice lokalne samouprave nisu izradile godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, ili se njive u državnoj svojini koriste bez pravnog osnova – kažu za „Dnevnik“ u Upravi za poljoprivredno zemljište Mnistarstva poljoprivrede.
Recimo, opština koja se susreće s tim problemom je Alibunar, jer državne njive nisu date pod zakup kad je trebalo. Prema programu iz prošle godine, od 2.930 hektara, u arendu su otišla svega 383. Kako kažu u opštinskoj komisiji za izdvanje zemljišta, s licitacijom se zakasnilo, a najveći deo tog neizdatog zemljišta poljoprivrednici su obradili i na tim njivama zaradili. Na nezakonito obrađenim njivama obrnuto je oko milion evra, koliko, po proceni opštinske komisije vredi rod na njima. Zbog toga je sada kod odbornika ove lokalne samouprave prošao predlog da policija i poljočuvari “upadaju” u atare i nose rod sa uzurpiranih njiva. Na pitanje kakve su sankcije za seljake koji uzurpiraju njive, ali i za opštine koje ne raspišu tender, u Ministarstvu nam je odgovoreno da nadležni organ u jedinici lokalne samouprave (po pravilu predsednik opštine, odnosno gradonačelnik) može biti prekršajno kažnjen ukoliko ne donese godišnji program. Sankcije za dalji postupak nisu predviđene sadašnjom regulativom, ali novim nacrtom zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu jesu.
Kada je o „ratarima uzurpatorima“ reč, u Ministarstvu napominju da, ukoliko neko koristi poljoprivredno zemljište bez pravnog osnova, protiv njega se podnosi krivična prijava i određuje mu se pasivni status. To znači da mu je onemogućeno da zakupi zemljište i dobije bilo kakve subvencije u poljoprivredi tri godine. Pomenimo, kako su nedavno rekli nadležni u Ministarstvu, uskoro bi nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu trebalo da bude na javnoj raspravi, te da početkom iduće godine bude i usvojen. Cilj Ministarstva, je bolja pravna zaštita poljoprivrednog zemljišta, a samim tim i povećanje prihoda od arende. I, naravno, sprečavanje uzurpiranja državnih njiva. Za “Dnevnik” je ranije u Upravi za zemljište rečeno da je izmenama zakona predviđena novina koja reguliše maksimalnu površinu koja se može dati u zakup u prvom krugu nadmetanja. Tako će, registrovana poljoprivredna gazdinstva koja u vlasništvu imaju od pola do hektar njiva, u zakup moći da uzmu najviše pet hektara.
Na oranicama 10.000 zakupaca
Oko 10.000 poljoprivrednika obrađuje oko 300.000 hektara državnih njiva, a od zakupa se u republički budžet lane slilo oko 60 miliona evra. Nadležni kažu da je zakup u Vojvodini u odnosu na Centralnu Srbiju skuplji, jer je zemlja kvalitetnija, uređena i parcele su veće. Imajući u vidu da se za zakup nadmeću, na cenu znatno utiču i sami poljoprivrednici.
Dnevnik
