U Pomoravlju ovog proleća najviše će se sejati kukuruz jer je, poslednjih godina, najprofitabilniji i najlakse se čuva. Stručnjaci preporučuju i setvu soje s obzirom da su ogledi sa uljanim kulturama, suncoktretom i sojom, pokazali da soji ovo područje pogoduje
Poljoprivrednici Pomoravskog okruga – Ćuprije, Despotovca, Jagodine, Paraćina, Svilajnca i Rekovca, ovog će proleća kukuruzom, jarim strnim žitaricama, povrćem, industrijskim i krmnim biljem zasejati oko 100.000 hektara.
Sejaće najviše kukuruz jer je, poslednjih godina, najprofitabilniji i najlakse se čuva, može da se realizuje kroz tov stoke, ali i da se čuva dok ne postigne dobru cenu, rekli su Tanjugu stručnjaci za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini.
Prema planu, oko 65.000 hektara biće zasejano kukuruzom, ne samo zato što je najprofitabilniji, već je ovo, tradicionalno i najzastupljenija žitarica u ovom delu Srbije, ali i zbog toga što su jesenas, zbog dugotrajne suše, pšenica i druge ozime žitarice, ječam, tritikale, ovas, manje zasejani za oko 35% od plana.
Planirano je da oko 15.000 hektara bude zasejano povrćem, 10.000 hektara krmnim biljem i oko 8.000 hektara industrijskim biljem (soja, suncokret, duvan, šećerna repa).
To su površine koje se seju svakog proleća u Pomoravlju, Resavi i Levču nekada manje, nekada više, zavisno koliko je jesenas zasejano ozimim žitaricama, krmnim i industrijskim biljem, napominju u ovoj službi.
Kukuruz, najdominantnija žitarica, postala je profitabilna, a dobar profit se može ostvariti ukoliko se primene sve agrotehničke mere: vreme setve, izbor semena, upotreba mineralnih đubriva, izjavio je Tanjugu stručni savetodavalac za ratarstvo Miodrag Simić.
– Kada je reč o kukuruzu preporuka je da to budu hibridi ranih grupa zrenja zbog suše – savetuje ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak.
Setva industrijskog bilja
Simić poljoprivrednicima preporučuje i više setve industrijskog bilja.
Kroz naše oglede sa uljanim kulturama, suncoktretom i sojom, pokazalo se da soji ovo područje pogoduje, naročito u uslovima visokih temperatura kada soja beleži najmanji podbačaj u prinosu, a treba je u proizvodnju uključiti i zbog plodoreda – rekao je Simić.
– Istina, poljoprivrednici ovog dela Srbije sve više seju suncokret, to još nisu neke značajne površine, ali u odnosu na ono ništa koje je bilo, to se polako vraća jer suncokret ima solidnu cenu, dobro rodi i dobro podnosi sušu – ističu poljoprivredni stručnjaci.
U Zadružnom savezu za poljoprivredu su izračunali da će poljoprivrednicima Pomoravskog okruga, za obradu i setvu ovih površina, trebati oko 3.500 tona dizel goriva i oko 6.500 tona azotnih i NPK đubriva.
Na području Pomoravaskog okruga jesenas je ozimim žitaricama zasejano oko 14.000 hektara, najviše pšenicom.
