Srbija je već dugo u vrhu liste evropskih zemlja po razlici u razvijenosti – najrazvijeniji je beogradski region, a najnerazvijeniji jug i istok zemlje. Jedno od merila je prosečna zarada koja je u Beogradu 56,5 hiljada dinara i dvostruko je veća nego u Topličkoj i Jablaničkoj oblasti.
Da bi se razlike smanjile i podstakao razvoj privrede, država od pre dve godine najavljuje izmene Zakona o regionalnom razvoju. U međuvremnenu, kažu, pokušavaju da podsticajima privrednicima povećaju konkurentnost.
Kako to rade u Švajcarskoj gde je između sela i grada razlika u zaradi do 20 odsto, proveravala je na poziv tamošnje Vlade i ekipa RTS-a.
Nisu lepi pejzaži jedina sličnost Srbije i Švajcarske, i njih muči to što im mladi posle školovanja ostaju u velikim gradovima. Da bi to promenilo švajcarska država i kantoni ulažu velika sredstva kroz programe regionalnog i ruralnog razvoja, subvencije poljoprivrednicma dostižu i 90 odsto i promovišu se lokalni proizvodi.
“Moj brat je nasledio imanje od roditelja, a ja sam se posle fakulteta odlučio za ekološku poljoprivredu. Zakupio sam zemljište i dobijam uobičajene subvencije – za 44 hektara dobijem 150 hiljada franaka godišnje… Polovinu svega što proizvedem, trudim se da prodam u regionu”, kaže Kurt Bruner, poljoprivrednik.
Da bi jaja i mleko s Kurtovog imanja lakše dospeli do kupaca u Cirihu, on je postao član “Natulija”, jedne od 150 regionalnih organizacija u Švajcarskoj koje pomažu lokalnim proizvođačima u osvajanju tržišta.
“Mi radimo s proizvođačima iz 13 opština i 260 njihovih proizvoda sa posebnom oznakom regionalnog se prodaje u lokalnim supermaketima najvećih trgovinskih lanaca. Uslov je da 80 odsto sastojaka bude iz regiona, i da proizvođač ima sertifikat, jer za nas je regionalno jednako kvalitet”, kaže Kornelija Šeli, vođa projekta “Naturli”.
To misle i potrošači u Švajcarskoj – za hranu iz okoline spremni su da plate i znatno više.
“Ako hoćemo da se razvija naš kraj, onda moramo i sami da imamo svest i da kupujemo prizvod iz tog kraja. To je i ekološki važno, jer proizvod ne mora da putuje pola sveta i znamo od koga kupujemo mleko, sir, od koga je jabuka, meso. Tako to rade Švajcarci. U Srbiji ljudi uvek misle da je bolje ono što dolazi iz inostranstva, a to svakako nije tako”, smatra Aleksandar Grunauer iz GIZ-a.
Svaka država kreira mere prema stepenu svog razvoja i potrebama stanovništva, kažu u našem Ministarstvu poljoprivrede.
Dragan Mirković, pomoćnik ministra poljoprivrede, napominje da je Srbija u toj fazi razvoja da su glavne mere koje se tiču konkurentnosti fokusirane na investicije, unapređenje proizvodnje, podizanja stnadarda
“Ono što je nedostatak Srbiji i gde sigurno postoje ogromne potrebe je ruralna infrasturktura. Teško je govoriti o ekonomki održivom razvoju i investicijama ukoliko nemate ruralnu infrastrukturu”, ukazuje Mirković.
Mogli bi kaže i srpski seoski putevi da budu poput Švajcarskih, uz novac iz fondova Unije. Zato se sada lokalne samouprave pripremaju da na najbolji način iskorite ta sredstva kad nam postanu dostupna.
