Iako je priorotet vratiti ljude na selo, prvo se moraju rešiti neka osnovna pitanja i obezbediti onima koji bi tamo živeli neophodne uslove za život
Već decenijama unazad borimo se sa sve pustijim selima u Srbiji. Ljudi u potrazi za boljim i kvalitetnijim životom odlaze u gradove, napuštajući svoja rodna mesta, a da pritom ne planiraju da se ikada više vrate. Međutim, izgleda da ipak nije sve izgubljeno, i da rešenje postoji u vidu državne novčane pomoći, koja počinje da se realizuje od 28. juna.
Naime, kako bi se ovom crnom bilansu stalo na put, Ministarstvo za brigu o selu izašlo je sa najnovijim predlogom, nakon što je Vlada Srbije donela uredbu o usvajanju Programa dodele bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu. Osnovni cilj programa koji će sprovesti ovo Ministarstvo jeste da se stanovništvo motiviše da ostane na selu kroz obezbeđivanje stambenog pitanja.
Pored ovog najznačajnijeg, tu je i cilj da se smanji prosečna starost ljudi u selima i pokrene rast tamošnjih privrednih aktivnosti. Prema najnovijim statistikama, u selima u našoj zemlji napušteno je čak 200.000 kuća sa okućnicom, a koja su na raspolaganju poljoprivrednicima i mladima koji žele da ostanu i žive na selu, dok je od oko 4.700 sela koja u Srbiji postoje, gotovo četvrtina u fazi nestajanja, kazuju podaci.
Ona ruralna mesta koja i imaju žitelje, ne mogu se time i pohvaliti, jer je broj stanovnika mizeran i iznosi uglavnom manje od 50 ljudi, dok je mnogo i onih mesta gde je preostao samo jedan stanovnik. Još jedan od problema sa kojima je naša zemlja suočena, a tiče se života na selu, jeste i taj što je prosečna starost seoskih žitelja više od 70 godina, što ukazuje na nedostatak omladine i nemogućnosti nastavka života u tim mestima.
Iako je priorotet vratiti ljude na selo, prvo se moraju rešiti neka osnovna pitanja i obezbediti onima koji bi tamo živeli neophodne uslove za život, ukoliko imamo u vidu da mnoga srpska sela nemaju osnovne ustanove kao što su ambulante, škole, prodavnice, pa čak ni puteve, napominje predsednik mesne zajednice Predejane, Igor Stojiljković.
”Nekada je u tim selima živelo preko 200 ljudi. Otvaranje zatvorenih kuća bi jako značilo, ali za normalan život u tim selima neophodan je put”, naglašava on i dodaje da u pojedinim selima u tom kraju danas živi po sedam stanovnika, dok negde ima samo jednog, kao što je selo Mrkavica.
