Udruženje proizvođača mleka Srbije smatra da dozvoljeni nivo aflatoksina treba da ostane 0,5 mikrograma po kilogramu bar u narednih godinu dana, kako bi se celokupan sistem oporavio, a zaraženi kukuruz u potpunosti bio zamenjen zdravim.
Nema “čarobnog štapića” za rešenje problema sa aflatoksinom, već je neophodno uspostaviti celokupan sistem kontrole koji će biti usaglašen sa EU standardima, kako se ovakve situacije ne bi ponavljale, poručili su sa današnje konferencije za novinare predstavnici tog udruženja.
Granica bezbedna po potrošače
Predsednik Upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka Srbije Ljubiša Jovanović rekao je da je nemoguće očekivati da postignete na duži rok najnovije standarde, dokle god farmeri u ishrani koriste makar i deo zaraženog kukuruza.
“Činjenica je da na teritoriji Srbije najveći deo roda kukuruza zaražen aflatoksinom B1, kao i da je sistemu kontrole promaklo da na vreme spreči da takav kukuruz uđe u lanac ishrane”, kazao je Jovanović.
On je naglasio da je koncentracija aflatoksina po postojećem pravilniku (0,5 mikrograma po litru) bezbedna po potrošače i “važi u celom svetu, izuzev u EU”.
Kravi bi stradala jetra
Jovanović je ukazao i da ne postoji mogućnost da krava preživi ukoliko kroz njeno telo prođu visokokontaminirane materije, jer bi joj jetra stradala. Dodao je da u Srbiji nije zabeležen ni jedan takav slučaj.
On je upozorio i da je aflatoksin akutni problem ali ne jedini sa kojim se proizvodnja sirovog mleka i stočarstvo uopšte u Srbiji bore već godinama unazad.
Član udruženja Vasa Džingurski rekao je da je u prethodnih pet godina broj krava u Srbiji sa oko 600.000 grla smanjen na 300.000, od kojih je prema njegovim rečima, 150.000 pod kontrolom.
Džingurski tvrdi da je 30 odsto od ukupnih količina sirovog mleka u Srbiji u legalnim tokovima, a 60 do 70 odsto van kontrole.
Trancizioni period od godinu dana
Član UO Udruženja proizvođača mleka Srbije Luka Jelić ukazao je i na problem gašenja velikih farmi – pravnih lica nakon njihovih privatizacija koje su započele 2005. godine. Po njegovim rečima, te farme su bile nosioci kvalitetne, stabilne i visoke proizvodnje.
On je kao primer naveo da krave u proseku daju 2.600 do 2.800 litara godišnje mleka po grlu, na velikim farmama taj prosek iznosi od 5.000 do 8.000 litara, a mleko je gotovo stopostotno ekstra kvaliteta.
Pored “trancizionog perioda” od godinu dana za dostizanje evropskih propisa, Udruženje proizvođača mleka Srbije, između ostalog, predlaže i formiranje stručnog tima koji će u narednim godinama raditi monitoring bezbednosti kompletnog lanca hrane, na bazi akcionog plana, sa fokusom na nadležnost i vremenski okvir.
Beta.
