Još mesec dana, tačnije do 3. marta, moći će da se podnose zahtevi za restituciju, a sudeći po dosadašnjim podacima, barem kada je o poljorivrednom zemljištu reč, potražuje se manje imovine nego što se mislilo.
Po proceni Mreže za restituciju, bivši vlasnici, odnosno njihovi naslednici, traže da im se vrati 80.000 do 90.000 hektara oranica, a podsetimo, bilo je reči da je u restituciji čak 300.000 hektara. Do sada je u ovom postupku vraćeno oko 1.400 hektara poljoprivrednog zemljišta, a procenjuje se da je vrednost ukupne vraćene imovine oko 350 miliona evra.
– U svakom slučaju, država ima dovoljno zemljišta za vraćanje. Bilo je jezivih manipulacija pojedinaca, tvrdilo se da se potražuju enormne površine, međutim, na osnovu zahteva dosad predatih Agenciji za restituciji, pa čak i pod pretpostavkom da će interesovanje još više rasti kako rok ističe, može se reći da se potražuje triput manje njiva od onog što se govorilo. Svi potražioci zajedno, dakle i građani i verske zajednice, neće prijaviti više od 90.000 hektara – kaže za „Dnevnik” predsednik Mreže za restituciju Mile Antić, i napominje da je predato zahteva za oko 100.000 hektara, ali da ih je, gledajući po osnovnim parametrma, najmanje 20 odsto neosnovano ili duplirano. Dešavalo se, recimo, da su dva nasledika podnela zahteve u različitim prijavama, na različitim lokacijama.
On naglašava da zemlje ima dovoljno za rešavanje pitanja restitucije bez finanisijskih gubitaka. – Naprotiv, kako sve računice kažu, veći bi se prihodi ostvarili čak i na ono malo vraćenog zemljišta nego davanjem državnih njiva u zakup – veli naš sagovornik.
Pomenimo, država na godišnjm nivou daje oko 435.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u zakup i od toga ubire prihode. S obzirom na to, vraćanje oranica bi trebalo da bude najmanji problem u restituciji, ali je ostalo nerešeno pitanje supstitucije koja nije predviđena važećim zakonom.
– Eksplicitno je zatraženo i u Evropskom parlamentu da se pristupi izmenama Zakona o restituciji i da se imovina vraća u naturi, bilo ista, bilo neka druga, u što većoj meri. Drugim rečima, da se kroz izmene zakona ukinu i proceduralna ograničenja zbog kojih do tog nevraćanja dolazi, ali i zakonska – poručuje Mile Antić. – Ne samo da je supstitucija pravno i na svaki drugi način moguća već je i neizbežna, zato što je praktično sprovođena i kroz vraćanje 150.000 hektara devedesetih godina prošlog veka i kasnije, po tadašnjim propisima. Takođe, u rezoluciji Evropskog parlamenta eksplicitno je navedeno da bez temeljnog, potpunog popisa javne svojine, koji uključuje i poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, nema ni govora o borbi protiv sistemske korupcije i kriminala. Naime, upravo je ta nepopisana javna svojina jedan od osnovnih resursa ili hranitelja svih negativnih struktura koje postoje u Srbiji.
Antić ukazuje na to da se kroz rad Agencije za restituciju i sam postupak restitucije razotkriva jako velik broj, ne samo uzurpacija poljoprivrednog zemljišta od nekih koji na te njive ne bi imali pravo nego čak i potpuno neosnovanih upisa društvene svojine kao zadružne, pa čak i privatne.
– Ne bi smelo da se kroz izmene zakona ili potpuno nove zakone o zadrugama i državnom poljoprivrdnom zemljištu predvidi legalizacija tog uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta koje su neosnovano pod svoje uzele zadruge ili društvena preduzeća ili pak tajkuni kroz neke firme. Nejefikasnije je da se ide izmene Zakona o restituciji omogućavanjem i uvođenjem supstitucije, to jest davanja drugog poljoprivrednog zemljišta za ono koje se potražuje – rekao je Antić.
Nadmeću se s tajkunima za svoju zemlju
– Imamo paradoksalnu situaciju da su ljudi u velikom broju slučajeva i dalje prinuđeni na to da uzimaju svoju sopstvenu zemlju u zakup, da za to daju pare, da se nadmeću čak s tajkunima ili kriminalnim preduzećima. Recimo, to se dešavalo u opštini Šid i drugim. Suočeni su s užasno teškim, kompleksnim postupkom pred samom Agencijom ili čak nemogućnošću da Agencija postupi po zakonu usled nedostatka dokumentacije, koja bi trebalo da je trajno arhivirana u Katastru, ili čak opstrukcije da se ona dostavi – ukazuje Mile Antić.
Dnevnik
