Srbija bi za ruralni razvoj od 2014. do 2020. godine mogla da ima na raspolaganju ukupno 200 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije (IPARD), izjavio je danas državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.
Zahvaljujući IPARD programu, uz sredstva iz nacionalnog budžeta i privatna ulaganja, Srbija bi u pomenutom periodu godišnje mogla da izdvaja oko 30 miliona evra za ruralni razvoj, precizirao je Golubović.
On je rekao i da se očekuje da, uz puno uspostavljanje administrativnih kapaciteta neophodnih za korišćenje tih sredstava, prvi konkursi za dobijanje novca iz IPARD-a budu raspisani 2016. godine.
Golubović je objasnio da je problem to što Uprava za agrarna plaćanja još nije akreditovana, nema dovoljan broj zaposlenih, a potrebno je i njeno izmeštanje iz Šapca u Beograd. On je napomenuo da ta problematika ne dotiče samo Ministarstvo poljoprivrede, nego i Ministarstvo finansija, koje je nadzorni organ, te da se ta priča mora što pre finalizovati u koordinaciji dva resora.
“Krenuli smo na akreditaciju nacrta IPARD programa i imamo odličnu saradnju sa Evropskom komisijom”, naglasio je Golubović. ”Srbija je dala svoj predlog na koje bi se komponente trošio taj novac, EU ga razmatra i odgovoriće da li je saglasna sa tim”, kazao je Golubović, koji nije mogao da iznese detalje.
On je dodao i da je praksa pokazala da je dosta zemalja koje su “sveže” ušle u EU u početnim fazama tražile daleko više sredstava nego što su njihovi administrativni kapaciteti mogli da apsorbuju. Zbog toga su te zemlje morale da vraćaju sredstva iz nacionalnog budžeta, a osim toga su gubile i kredibilitet, kazao je Golubović, primetivši da ta “priča nije bajkovita”, već je reč o dugotrajnom procesu koji se mora ozbiljno shvatiti i ispuniti sve obaveze za dobijanje sredstava.
Ukazavši i da postoji mogućnost da Srbija povuče deo novca koje te države nisu uspele da iskoriste, ako na adekvatan način potroši prvobitno raspoloživa sredstva, Golubović je napomenuo i da ta sredstva nisu 100 odsto bespovratna, već je to između 30 i 40 odsto, a ostatak se obezbeđuje iz drugih izvora, između ostalog i nacionalnog budžeta.
Tanjug
