Uređenje kanalske mreže u Vojvodini treba da poboljša funkcionalnost sistema za odvodnjavanje i spreči zadržavanje vode na poljoprivrednom zemljištu što je, kako se navodi, od izuzetne važnosti za uspešne prinose
Prema saopštenju JVP Vode Vojvodine, za uređenje kanalske mreže u Vojvodini u 2021. godini predviđeno je ulaganje dodatnih 600 miliona dinara. JVP Vode Vojvodine stara se o 22.000 kilometara meliorativnih kanala, koji sa crpnim stanicama, ustavama i drugim hidrotehničkim objektima čine sisteme za odvodnjavanje u pokrajini.
“Kada bi se samo 100 metara tih kanala koristilo za navodnjavanje, bilo bi to 440.000 hektara više koja se navodnjavaju u Vojvodini. O tome se priča već pola veka. U zavisnosti od količine padavina, gustine kanalske mreže, te sastava i načina obrade zemljišta, suvišna voda sa njiva najpre stiže do manjih kanala, zatim i do većih, pa do crpnih stanica, Hidrosistema DTD i velikih vodotokova koji su glavni odvodnici”, objašnjava za Biznis.rs agroekonomista Branislav Gulan.
Prema njegovim rečima, kada je hidrosistem građen iz njega je iskopano oko 135 miliona kubika zemlje, a da bi sada bio plovan, potrebno je da se iskopa oko 15 miliona kubika mulja.
“Kada je građen, bilo je planirano da navodnjava 510.000 hektara i da se odvode suvišne vode sa milion hektara. Prva funkcija navodnjavanja nikada nije ostvarena (jer u Srbiji se danas ukupno navodnjava samo 52.441 hektara). Druga funkcija odvođenja suvišnih voda sa million hektara funkcionisala je sve do 2005. godine. Tada su bile velike poplave u Vojvodini, sistem je pun mulja, pa nije mogao da primi suvišne vode. Sada treba sistem očistiti od tog mulja, da bi delimično bio priveden nameni”, kaže Gulan.
Prema podacima RZS-a, u Srbiji je 2020. navodnjavano samo 52.441 hektara poljoprivrednih površina. Najviše vode se crpelo iz vodotokova – 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (91,7 odsto), zatim voćnjaci (pet odsto).
“Izgradnjom Hidrosistema DTD odbrambena linija u Vojvodini svedena je sa 502 na 446 kilometara, a vreme trajanja odbrane od poplava drastično skraćeno. Vrlo bitnu ulogu Hidrosistem DTD ima i za industriju. Kanal takođe služi za plovidbu i transport robe, prijem upotrebljenih voda i zaštitu kvaliteta vode, zatim šumarstvo, ribarstvo, nautički turizam i rekreaciju”, navodi Gulan.
On dodaje da će se uređenjem kanalske mreže omogućiti znatno efikasnije odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.
Na teritoriji Bačke radovi na uređenju kanalske mreže izvodiće se u Apatinu, Somboru, Vrbasu, Kuli, Srbobranu, Baču, Bačkom Petrovcu, Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Adi, Titelu, Temerinu, Žablju i Novom Sadu. U Banatu kanalska mreža radiće se u Novom Kneževcu, Čoki, Kikindi, Novom Bečeju, Plandištu, Alibunaru, Vršcu, Kovačici, Pančevu, Kovinu, Beloj Crkvi, Zrenjaninu, Sečnju i Novoj Crnji. Takođe, biće uređena kanalska mreža u opštinama Sremska Mitrovica i Šid.
Sredstva su obezbeđena kroz Program sufinansiranja radova u kojem učestvuju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Vode Vojvodine i lokalne samouprave. Radovi treba da poboljšaju funkcionalnost sistema za odvodnjavanje i spreče zadržavanje vode na poljoprivrednom zemljištu što je, kako se navodi, od izuzetne važnosti za uspešne prinose.
Radovi na revitalizaciji Velikog bačkog kanala kod Sombora, započeti krajem septembra uzvodno od Apatinskog mosta, obuhvatiće deonicu od 820 metara. U toku su pripremni radovi na uklanjanju vegetacije i odvozu zemljanog materijala sa stare deponije, koji će omogućiti čišćenje ovog dela kanala. Revitalizacijom ove deonice Velikog bačkog kanala biće omogućen dvostruko veći proticaj vode od sadašnjeg, što će dalje obezbediti sigurno snabdevanje vodom svih korisnika.
Vrednost radova je oko 50 miliona dinara, a zajednički ih finansiraju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, JVP Vode Vojvodine i lokalna samouprava.
