– Šećerana u Žablju neće se ugasiti. Naprotiv, ta fabrika, kao i šećarana u Crvenki, imaju dobru poslovnu perspektivu – izjavio je za „Dnevnik” zamenik generalnog direktora šećerane „Crvenka” Milan Petrović, demantujući spekulacije o tome da se na žabaljsku šećeranu stavlja katanac, kako se ovih dana moglo čuti u pojedinim medijima.

On je potvrdio  da je najozbiljniji kupac žabaljske i crvenačke šećerane francuska kompanija „Kristal union”.

– Još sve nije završeno, ali je gotovo izvesno da će novi vlasnici tih dveju fabrika biti Francuzi. Ako bude tako, imaćemo mnogo bolju pespektivu i kada je reč o obezbeđivanju šćerne repe i plasmanu šećera jer je naš budući vlasnik najveći proizvođač šećera i bioetanola u Francuskoj i jedan od većih u Evropi – kazao je Petrović.

Podsetimo, šećerane „Crvenka” i „Šajkaška” u Žablju su pod kapom grčkog „Helenik šugara”. U sastavu te, nacionalne grčke kompanije, je još pet šećerana u toj zemlji, od kojih dve ne rade. Grci već neko vreme prodaju „Helenik šugar”, a za jednog od najozbiljnijih kupaca doskora je važio Miodrag Kostić i njegova „MK-grupa”, odnosno „Sunoko” Međutim, po „Dnevnikovim” informacijama, Kostić nije dao dobru ponudu za grčku industriju šećera na nedavnom tenderu. Najbolje uslove ponudio je francuski „Kristal union”, kojeg Nacionalna poljoprivredna banka Grčke, koja poseduje većinski paket, to jest 82,3 odsto akcija „Helenika”, vidi kao najozbiljnijeg kupca. Naime, svetski internet-portali početkom ovog meseca preneli su informaciju da je Poljoprivredna banka Grčke odlučila da favorizovanim ponuđačem proglasi „Cristal Financiere„, kćerku-firmu „Cristal Union Societe Cooperative Agricole„

Kako se može videti na internet-sajtu „Kristal uniona„, ta kompanija prosečno godišnje proizvede 800.000 tona šećera, ali i 100.000 litara alkohola i etanola, kao i 150.000 peleta od pulpe slatkog korena.

Direktor u „Helenik šugaru” Milan Petrović napominje da je od velikog značaja to što su crvenačkoj i žabaljskoj šećerani otvorena vrata jednog od najvećih evropskih proizvođača i što ulaze u takav sistem vlasništva, tehnologije i menaymenta.

Pomenimo i da je prinos šećera po hektaru, što je važno merilo, kod Francuza 14 tona po hektaru, dok je u Srbiji prosečno osam tona po hektaru, te se od novih vlasnika očekuje da će doneti novu tehnologiju i novu agrotehniku koja će doprineti povećanju hektarskog prinosa šećera.

Zasejali do 60.000 hektara repe

– Setva šećerne repe je uglavnom završena, i ta biljka je u fazi nicanja – kazao je za naš list prof. dr Lazar Kovačev s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Po njegovim rečima, posejano je između 55.000 i 60.000 hektara, što ugovorenih, što takozvanih slobodnih površina. Lane smo, podsetimo, zsejali i preradili repu sa 70.000 hektara.

Kovačev kaže da je već bilo i presejavanja na nekim površinama, a da je uzrok tome pojava pokorice zbog kiše koja je padala u prethodnom periodu.

– Preporuka ratarima je da svakodnevno obilaze useve i po potrebi zaštite i od korova i od štetočina, a naročito da vode računa o „repinoj pipi” – poručuje ovaj stručnjak.

Dnevnik