Proizvodnja začinske paprike ima dugu tradiciju na prostoru bivše Jugoslavije, a danas posebno u Srbiji. Dok je tradicionalno bila razvijena na jugu zemlje, u okolini Leskovca i Lokošnice, gde je najvećim delom bila namenjena domaćoj prehrambenoj industriji i potrošnji u domaćinstvima, na severu Srbije – u Vojvodini – ova proizvodnja je sve više orijentisana ka prerađivačkoj industriji i izvozu
Kao jedan od najilustrativnijih primera isplativosti u ovom sektoru navodi se zemljoradnička zadruga „Zlatno zrno“ iz Gložana (opština Bački Petrovac), koja je, prema dostupnim podacima, najveći domaći organizator proizvodnje začinske paprike za više vodećih firmi koje se bave sušenjem, odnosno dehidracijom povrća. U tom procesu, začinska paprika je izuzetno važna sirovina: više od 90 odsto ukupne proizvodnje namenjeno je izvozu, dok oko 10 odsto, i to najvišeg kvaliteta, ostaje na domaćem tržištu, prenosi Poljoprivrednik.
Ipak, ova proizvodnja nije jednostavna. Zahteva posebnu tehnologiju, značajna ulaganja i dobru organizaciju, ali kada se proces ustali, profitabilnost može biti višestruko veća u odnosu na klasične ratarske useve.
Vrhunski kvalitet i visoke ASTA vrednosti
Proizvodnja začinske paprike u Vojvodini, kao i u oblastima oko Segedina i Kaloče u Mađarskoj, smatra se vrhunskom po kvalitetu, a često se koristi i za standardizaciju slabijih sirovina na globalnom tržištu.
„Dok se kvalitet domaće i mađarske paprike kreće od minimum 180 ASTA jedinica, najčešće oko 250, pa čak i preko 300 ASTA, paprika iz nekih drugih regiona često ne prelazi 60 ASTA, što je neuporedivo niži kvalitet. Upravo zbog toga se naša paprika dominantno izvozi kao sirovina za korekciju boje i kvaliteta u međunarodnoj trgovini“, objašnjava prof. dr Žarko Ilin, jedan od vodećih domaćih stručnjaka u povrtarstvu.
ASTA jedinice su standard za merenje intenziteta boje i kvaliteta mlevene začinske paprike – veća vrednost znači intenzivniju crvenu boju i viši kvalitet proizvoda.
Prinosi do 30 tona, ali bez navodnjavanja nema stabilnosti
Prema rečima prof. dr Ilina, paprika je toploljubiva kultura kojoj odgovaraju klimatski i zemljišni uslovi na ovim geografskim širinama, naročito poslednjih godina. Ipak, vrhunski kvalitet i stabilni prinosi nisu mogući bez visokog nivoa tehnologije.
„Stabilni prinosi, koji se kreću od 10 pa čak do 30 tona po hektaru, mogu se ostvariti isključivo na parcelama gde je primenjen visok nivo tehnologije, a pre svega tamo gde je obezbeđeno kvalitetno i kontrolisano navodnjavanje“, ističe Ilin.
Kvalitet srpske začinske paprike, dodaje, ogleda se ne samo u boji već i u ukusu, aromi i mirisu, zahvaljujući specifičnim eteričnim uljima i sastavu ploda, što joj daje i dodatnu gastronomsku vrednost.
Klimatske promene traže prilagođene tehnologije
Govoreći o klimatskim promenama, prof. Ilin podseća da one nisu nov fenomen, ali da povrtarstvo zahteva stalno prilagođavanje tehnologije proizvodnje. Kao ključne mere navodi izbor tolerantnih sorti i hibrida, pravilno upravljanje vlagom, pravovremenu obradu zemljišta i primenu organskih đubriva radi očuvanja humusa.
”Na kraju, ali suštinski najvažnije, jeste navodnjavanje. Iako se često naziva agrotehničkom merom, navodnjavanje je zapravo kompletan sistem proizvodnje, jer su sve ostale mere njemu podređene. Reč je o skupoj, ali neophodnoj investiciji, koja mora biti racionalno primenjena kako bi se ostvario visok kvalitet proizvoda i vrhunski prinosi po jedinici površine“, zaključuje prof. dr Žarko Ilin.
