Uprkos tome što su označene kao uspešan oblik organizovanja, zadrugama nije lako da pribave čak ni kratkoročna sredstva za pokrivanje sezonskih troškova
Iako je Srbija nakon usvajanja novog Zakona o zadrugama 2015. godine uložila dosta u revitalizaciju postojećih i osnivanje novih zadruga, mnoga rešenja koja bi tom obliku udruživanja olakšala pristup kreditima za obrtna sredstva i investicije još nisu zaživela.
Novim pravilima nije omogućeno vraćanje štedno-kreditnog zadrugarstva, jer se računalo na banke, ali pokazalo se da su kreditni uslovi zadrugama često nepristupačni, dok državni fondovi, koji su regulativom takođe predviđeni kao izvor finansiranja, nisu osnovani ni osam godina po donošenju zakona.
U Srbiji postoji oko 3.000 aktivnih zadruga, samo u katalog Zadružnog saveza Srbije upisano je 2.705, od čega je više od hiljadu osnovano posle 2015. godine. Najveći broj njih vezan je za poljoprivredu, gde je zadrugarstvo tradicionalno i nastalo pre gotovo 130 godina, ali prisutne su i učeničke, omladinske, studentske, socijalne, energetske kao i složene zadruge koje po vertikali povezuju istorodne oblike iz više sredina.
Međutim, uprkos tome što su označene kao uspešan oblik organizovanja, nije im lako da pribave čak ni kratkoročna sredstva za pokrivanje sezonskih troškova.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer banke nisu spremne da pomognu, dok fondovi koji bi prema zakonu trebalo da se osnivaju na državnom, regionalnom ili lokalnom nivou još nisu zaživeli.
”Banke traže previše papira da bi odobrile kredit, a neke od njih zahtevaju da svako od članova dostavi dokumentaciju i garanciju iako ne pozajmljuju novac oni, nego zadruga. Zamislite koliki bi to posao bio za zadrugu od 100 članova. Ipak, ima i slučajeva da zadruge imaju prohodnost, samo moraju da obezbede hipoteke koje se obično stavljaju na nekretnine, ali uz mnogo komplikovanije procedure nego za ostale privredne subjekte”, objasnio je Mihailović.
Savez je predlagao da se osnuju štedno-kreditne zadruge ili da se postojećim omogući takva funkcija, pa bi članovi mogli da podignu neki iznos i da isto toliko vrate, eventualno uvećano za minimalne troškove. Ali, zakonodavac to nije prihvatio.
”Nismo imali snage da se izborimo za tu ideju prilikom donošenja Zakona o zadrugama, pošto je bankarski lobi bio daleko jači. Država je imala neku iskrivljenu sliku o tome još kod usvajanja novog Zakona o bankama 2006. godine, kada su se ugasile skoro sve štedno-kreditne zadruge jer su ih izjednačili sa bankama i propisali visok osnivački kapital”, rekao je Mihailović.
