Zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju pa je jednodušna ocena da su zadrugarstvo i organizovanje u zadruge razvojna šansa za unapređenje proizvodnje u agraru, ali i za obezbeđenje boljih uslova za život u selu
U Srbiji ima oko 5.000 zadruga od kojih je 3.000 aktivnih, a od tog broja 80% su zemljoradničke. Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović predočio je da je minula godina zaključena sa 194 nove zadruge, pri čemu je i među njima najviše poljoprivrednih, dok ih je 20% iz drugih oblika zadrugarstva, a ukazao je da u većini novoformiranih zadruga uopšte nema zapošljavanja.
O razvojnim potencijalima zadrugarstva diskutovano je na skupu koji su u Etno selu Stara planina u Kalni organizovali Zadružni savez Srbije, Zadružni savez Vojvodine, Zadružni savez južne Srbije i redakcija ”Agrojuga” iz Niša.
Zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju pa je jednodušna ocena da su zadrugarstvo i organizovanje u zadruge razvojna šansa za unapređenje proizvodnje u agraru, ali i za obezbeđenje boljih uslova za život u selu.
”Tri zadružna saveza ulažu energiju da Fond za podsticanje razvoja zadrugarstva bude veći”, ističe Mihailović. ”Ušli smo već u šestu godinu implementacije Zakona o zadrugama i krajnje je vreme da nas država na taj način podrži. Na sastancima sa predstavnicima državnih organa često sam nailazio na sugestije da treba da uđemo u izmene Zakona o zadrugama, ali nisam za to nego sam više pristalica da se Zakon dosledno primenjuje u praksi”.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov konstatuje da je korektna saradnja ostvarena sa Ministarstvom privrede u postupku donošenja Zakona o zadrugama, ali da se u praksi problem pojavljuje u primeni, te da zbog toga zadružni sektor nije ostvario neka prava koja su omogućena.
Prema rečima Dejana Mitića, predsednika Zadružog saveza južne Srbije, zadruge u ovom regionu posluju otežano pri čemu se kao glavni problem iskristalisao nedostatak obrtnih sredstava i nedostatak radne snage, što su i prioriteti kojim će se baviti.
”Fondovi za razvoj zadrugarstva su neiskorišćena mogućnost predviđenih članom 12. Zakona o zadrugama, ali do sada je država bila prilično pasivna na naše zahteve da se fond formira isključivo iz javnih sredstava. Promenili smo strategiju pa predlažemo da se uključe sredstva zadruga, prikupljaju sredstva iz dijaspore pa da se prikupljena sredstva podrže i prate iz državne kase. Ranije su zadruge bile važna karika u agrobiznisu i prenosu znanja, amortizovale su angažovanje nekvalifikovane radne snage na selu u poslovima u poljoprivredi, ali sada je taj kapacitet dosta smanjen jer su zadruge ekonomski oslabile u odnosu na ranije”, kaže Mitić.
