Zakon o zadrugama primakao se skupštinskom dnevnom redu, a ovih dana vođena je javna rasprava o nacrtu tog dokumenta. Ako zakon bude usvojen, najvažnija novina biće da će vojvođanske zadruge moći da upišu kao svoju imovinu oko 50.000 hektara, što je i sada u njihovoj svojini ali se ta zemlja vodi kao društvena.
U okviru javne rasprave o nacrtu zakona o zadrugama organizovano je šest sastanaka, a prvi je održan u Novom Sadu, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine i Ministarstva finansija i privrede. Prisustvovalo je 150 predstavnika zemljoradničkih zadruga.
Sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov-Bizonj, članica radne grupe za izradu nacrta, konstatovala je da je na poslednjim sastancima radne grupe Ministarstvo finansija i privrede prednost davalo predlozima koji su poticali iz državnih organa i institucija, u odnosu na zadružni sektor, te da je u taj dokument uvršćeno dosta odredbi koji nisu u skladu s potrebama zadružnog sektora, i to posebno u delu odredbi o prevođenju društvene svojine u zadružnu i zadružnoj reviziji. Predložila je da se te odredbe maksimalno pojednostave da bi se zadružna svojina što brže i lakše upisala.
Najviše primedbi predstavnici zemljoradničkih zadruga imali su upravo na odredbe kojima se propisuje način prevođenja društvene svojine u zadružnu, pri čemu je tražena izmena tih članova. Predloženo je da se brišu odredbe o zabrani raspolaganja imovinom, da se prevođenje društvene svojine u zadružnu propiše na jednostavan i jasan način – da se ne bi ostavljao prostor za različito tumačenje odredbi zakona, da se ne ulazi u ponovne postupke dokazivanja postojanja zadružne svojine u slučajevima kada je to već dokazano, kao i da se ne predviđaju komisije za ta pitanja već da se svi slučajevi urede zakonom.
Dnevnik
