Čokolada od sto grama, litar jogurta, pavlaka od 200 mililitara, špagete od 500 grama i “kilogram hleba” preko noći su zamenili 20 grama lakša čokolada i pavlaka, manje pakovanje špageta i pola kilograma lakši hleb.
Manje krekera u pakovanju, izdignutije dno tegle da u nju stane manje sadržaja, uže kutije muslija koji isto izgledaju na rafovima, manje listića u rolnama toalet papira, više vazduha u kesicama sa grickalicama, sve manja pakovanja deterdženta koji može da opere istu količinu veša, samo su neki od primera kojima proizvođači pribegavaju u kriznim vremenima.
Kompanije su očito krenule od pretpostavke da potrošači burnije reaguju na poskupljenje nego na, ne toliko vidljivu promenu gramaže. Pored toga, navodno su istraživanja pokazala da su nam sve malobrojnije porodice i da je sve veći broj jednočlanih domaćinstava, pa se stvorila potreba za manjim pakovanjima koja se ne uklapaju u tradicionalne kategorije. Ipak, u najvećem broju slučajeva, smanjenje gramaže se dogodilo bez prethodnih obaveštenja ili promene prepoznatljive ambalaže.
– Do pre nekoliko godina bilo je lako uporediti cene različitih proizvođača. Danas je to nemoguće. Ipak, da bi zaštitio potrošače, zakonodavac je obavezao proizvođače da na svakom proizvodu jasno istaknu deklaraciju, pa savetujemo građanima da čitanju deklaracije kako bi znali šta kupuju, pogotovo zato što i dalje ima pozitivnih primera proizvođača koji nisu smanjili težinu proizvoda – kaže za “Blic” Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.
EU je 2009. godine ukinula regulativu o standardnoj veličini pakovanja određenih namirnica. Ali, i obavezala prodavce da istaknu cenu po jedinici mere. Nešto slično postoji i kod nas, ali ne postoji akt koji propisuje obaveznu veličinu slova.
Važno je da cena bude vidljiva, ali ne i gramaža. Tako, inspektori mogu da kazne trgovce, ako ne istaknu cenu, ali ne i ako je ona nečitko napisana.
U Centru za zaštitu potrošača kažu da, iako nema prekršaja, marketinški trikovi mogu da se protumače kao obmana kupaca.
Blic.