Zajednička poljoprivredna politika EU (CAP), osnovana davne 1962. godine, i danas čini gotovo trećinu budžeta Evropske unije. Njena svrha je jasna: obezbediti stabilnu i pristupačnu hranu, podržati prihode poljoprivrednika i očuvati život na selu. Međutim, analiza European correspondent-a pokazuje da sistem, i pored decenija reformi, teško odgovara na najveći izazov današnjice – klimatske promene
Skoro 70% ukupnog budžeta odlazi na direktne isplate poljoprivrednicima, raspodeljene prema veličini poseda. Najvećih 20% farmi prima oko 80% subvencija, dok mali proizvođači dobijaju znatno manje. Tako CAP održava prihode i ruralne ekonomije, ali malo doprinosi otpornosti na suše, toplotne talase i nestašicu vode.
Evropski računovodstveni sud još 2021. zaključio je da ova politika nema merljiv uticaj na prilagođavanje klimatskim promenama. Uprkos izmenama – ekološkim uslovima za subvencije, kriznim fondovima i ulaganjima u ruralni razvoj – struktura sistema se nije značajno promenila. Čak 80% sredstava i dalje ide u intenzivnu stočarsku proizvodnju, dok su klimatski pametne prakse marginalno zastupljene.
Kada su južnu Evropu 2022. i 2023. pogodile najteže suše u poslednjih pet vekova, pomoć je stizala sporo, a poljoprivrednici su čekali mesecima na nadoknade, dok su potrošači istovremeno gledali nagli skok cena. Posledice se vide i na tržištu. Proizvodnja paradajza na Mediteranu ove godine biće manja za više od 10%, dok je cena maslinovog ulja udvostručena u poslednjih pet godina. Praznine na rafovima popunjava uvoz – od marokanskog paradajza do drugih proizvoda iz trećih zemalja, često jeftinijih i proizvedenih po nižim standardima, što dodatno ugrožava domaće proizvođače.
Nezadovoljstvo poljoprivrednika sve češće izlazi na ulice. EU je odgovarala parcijalno – povlačenjem pojedinih zelenih regulativa da bi se kratkoročno povećali prinosi.
Najveći udar doživela je strategija ”Od farme do tanjira“, deo Zelenog dogovora EU, koja je odložena posle protesta poljoprivrednika zbog nerealnih ciljeva, poput smanjenja upotrebe pesticida za 50% do 2030.
Komisija sada razmatra reforme za novi budžetski ciklus do 2034. godine. Predlozi uključuju smanjenje ukupnog budžeta CAP-a za više od petine – sa sadašnjih 386 milijardi evra na oko 302 milijarde – i njegovo povezivanje sa regionalnim fondovima.
Ipak, najveći deo sredstava i dalje bi bio namenjen podršci prihodima, dok bi za krizno upravljanje bilo izdvojeno svega 6,3 milijarde.
