Savez vinogradara i vinara ima jasan cilj koji će se razvijati u nekoliko pravaca paralelno, a to su razvoj vinogradarstva podizanjem novih vinogradarskih površina, zatim izgradnja i opremanje novih postojećih vinarija, razvoj vinskog turizma
U Srbiji postoji 12 regionalnih Udruženja vinara i vinogradara sa zaštićenim geografskim poreklom. U nastajanju je još 10 regionalnih udruženja. Sa više od stotinu kvalitetnih vinarija stvorila se potrebna za formiranjem jednog krovnog saveza koji će da objedini sve vinske regije ali i da pruži nacionalnu strategiju razvoja vinarstva i vinogradarstva u Srbiji.
Udruženje vinogradara i vinara Šumadije je za prethodnih šest godina izraslo u vodeće udruženje u Srbiji i poslužilo je kao model za formiranje ostalih regionalnih udruženja. Jedan od najuspešnijih vinara u Srbiji, Božidar Aleksandrović sada se nalazi na čelu upravnog odbora Saveza koji objedinjuje sva regionalna udruženja.
“Savez vinogradara i vinara ima jasan cilj koji će se razvijati u nekoliko pravaca paralelno, a to su razvoj vinogradarstva podizanjem novih vinogradarskih površina, zatim izgradnja i opremanje novih postojećih vinarija, razvoj vinskog turizma i to je veoma važno jer je to simbioza i neraskidiva celina upariti vinograde, vino, vinski turizam a tu je i promocija vinskih regija u inostranstvu i promocija Srbije kao vinske zemlje”, kaže Božidar Aleksandrović, predsednik upravnog odbora Saveza vinogradara i vinara Srbije.
Razvoj autohtonih sorti grožđa
Nacionalna strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva u Srbiji u prvi plan će staviti razvoj autohtonih sorti grožđa. Takođe neće zapostaviti ni oplemenjivanje visoko kvalitetnih sorti iz uvoza.
“Mi ćemo morati u budućnosti da još veći akcenat stavimo na autohtone sorte kao što su župljanka, kao što je prokupac i to su definitivno sorte sa kojima može da se radi. Tu je i tamjanika koja se na neki način srodila sa Župom. Zatim imamo i druge sorte koje su vezane za Negotinsku krajinu, imamo i smederevku, a tu su i novostvorene sorte koje su nekako više vezane za Vojvodinu, zatim imamo i Moravu… Budućnost je na autohtonim sortama ali isto tako i na visoko kvalitetnim sortama poreklom iz Francuske, Nemačke…”, smatra Aleksandrović.
Promocija Srbije kao vinske zemlje
Kroz Nacionalnu strategiju u saradnji sa resornim ministarstvima i Vladom Republike Srbije Savez će posebno raditi na promociji Srbije kao vinske zemlje jer još uvek kao država nismo prepoznati na svetskoj vinskoj mapi.
“U poslednjih 10, 15 godina srpski mali vinogradari i vinari, koji su na temeljima porodičnog vinarstva počeli da grade svoje vinarije i počeli da prave vina, uspeli su da donesu jedan boljitak. To nije proces gde strategija može da donese plodove za dve, tri godine to je proces na kome se radi od 10 do 20 godina. Da se vratimo samo unazad i da pogledamo šta su Italijani uradili sa Toskanom. Pre 60 godina Toskana je bila jedno zapušteno i siromašno područje a danas je to region u kojem letuje više od 10 miliona najbogatijih turista”, objašnjava Aleksandrović.
Uz kvalitetna srpska vina paralelno ide i razvoj vinskog turizma a samim tim i razvoj ugostiteljstva, nacionalne gastronomije i hotelijerstva pa je strategija ključna za dobrobit svih regija Saveza.