Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta u najnovijoj Rezoluciji o napretku Srbije ponovo je pozvao Vladu Srbije da usvoji izmene Zakona o restituciji i da omogući da se oduzeta imovina vlasnicima vraća u naturi.
U Mreži za restituciju kažu da očekuju da izmene Zakona budu usvojene pre raspuštanja Skupštine, a istovremeno pozdravljaju inicijativu Vlade Srbije da se usvoji zakon kojim će se obeštetiti žrtve holokausta.
Javna rasprava o novom Zakonu o restituciji završena je pre više od pola godine. Zbog čega se odugovlačilo sa njegovim upućivanjem u Skupštinu, objašnjava koordinator Mreže za restituciju Mile Antić, koji navodi da je u pitanju korist privilegovanih pojedinaca na svim nivoima vlasti, koji su tu imovinu koristili besplatno, te im odgovara odlaganje procesa.
Izmene zakona uticaće na oko 320 hiljada građana uključenih u proces restitucije.
“Najveći deo tih ljudi ustvari potražuje poljoprivredno zemljište, prosek onoga što se potražuje je mali, od 2 do 4 hektara, što uopšte nije puno. Ukupno to je oko 85 hiljada hektara, neka bude maksimalno i sto hiljada hektara, čuli smo nedavno prilikom usvajanja Izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu da država Srbija ima oko 800 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta”, navodi Antić.
On smatra da upordo sa Zakonom o restituciji treba usvojiti Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji predviđa da Srbija godišnje na ime obeštećenja izdvaja 950 hiljada evra.
“Ovaj generalni Zakon o restituciji ne predviđa nikakav novac, za sada, nego tek na neko odloženo vreme emitovanjem obveznica, ali baš zbog toga što restitucija u naturi donosi novac u budžet, donosi novac lokalnim samoupravama i prihode, zato taj proces treba ubrzati i to je jedan od razloga zašto ta dva procesa treba uraditi paralelno”, objašanja koordinator Mreže za restituciju.
Antić dodaje da je procena Mreže za restituciju da je državu odlaganje tog procesa više od dve decenije koštalo minimum dvesta hiljada evra godišnje.
