Srbija mora da da prioritet iznajmljivanju a ne prodaji poljoprivrednog zemljišta, savet je Valdemara Humieckog, direktora poljske Agencije za zemljište. Poljska je jedina članica koja je izdejstvovala 12 godina odlaganja prodaje zemlje strancima
Srbija mora da da prioritet iznajmljivanju a ne prodaji zemljišta. Svaka država EU ima pravo da se propisima brani pred prodajom sopstvenih oranica.
Ovo je savet Valdemara Humieckog, direktora poljske Agencije za zemljište na pitanje, kako je ova država uspela da zaštiti oranice od stranog kapitala.
Poljska je jedina članica koja je izdejstvovala 12 godina odlaganja prodaje zemlje strancima.
U Poljskoj samo 2.000 hektara u posedu stranaca
Varšava je bila tvrd i uporan pregovarač pa je uoči članstva pred Brisel izašla sa jakim argumentima koje EK nije mogla da ospori – postupak restitucije u to vreme (kao i kod nas) još nije bio završen a dohodak domaćeg stanovništva bio je značajno niži u poređenju sa državljanima EU. Nasuprot Bugarske i posebno Rumunije, koja je u bescenje rasprodala ogromne posede, u Poljskoj je danas u rukama stranaca svega 2.000 hektara. To su uglavnom kompanije iz Nemačke, Danske i Holandije.
Važnu ulogu imala je upravo poljska Agencija za zemljište kojoj je još 1999. prebačeno na upravljanje oko četiri i po miliona hektara zemlje nekadašnjih državnih preduzeća. Sada raspolaže sa oko milion hektara, ostalo je uglavnom dato u zakup.
Prilikom zakupa zemljišta prioritet lokalnim domaćinstvima
– Od početka nismo išli na prodaju, već na izdavanje zemlje a prioritet su imala lokalna domaćinstva – kaže Humiecki, odgovarajući na pitanje novinara iz Srbije koji su u Poljskoj boravili u okviru projekta delegacije Evropske unije i „Britiš kansla”. Do poslednje izmene propisa, stranci su formalno mogli da kupe zemlju ali uz posebnu dozvolu ministarstva poljoprivrede i unutrašnjih poslova.
– Može se slobodno reći da u tom periodu praktično i nije bilo prodaje – ponosno ističe naš sagovornik.
Prošle godine, po isteku tranzicionog perioda, propisi su izmenjeni ali su i dalje prilično striktni. Kupac može da bude samo onaj koji ispunjava posebne uslove: da je kvalifikovani poljoprivrednik, vodi porodičnu farmu sa površinom do 300 hektara i najmanje pet godina živi u opštini u kojoj se nalazi gazdinstvo. Prioritet je dat ranijim zakupcima, a tek potom na red dolaze najbolje izlicitirane ponude. Poljska je išla i na ograničavanje poseda, tako da poljoprivrednici mogu da imaju najviše 300 hektara na jednoj lokaciji.
U međuvremenu bilo je i problema, priznaje Humiecki. Akcionarski fondovi su se udruživali i konkurisali za zemlju zbog čega lokalni proizvođači nisu imali nikakvu šansu.
– Imali smo proteste zbog toga. Ali sada smo dobili dozvolu da kontroliše svaku razmenu. Tako su izbegnute ranije situacije u kojima su neki dobijali velike komade zemlje a drugi ništa – objašnjava Humiecki.
On upozorava i na nagli rast cena zemljišta. Pre ulaska Poljske u EU prosečna cena državne zemlje bila je 1.000 evra po hektaru. Prošle godine dostigla je vrtoglavih 8.000 do 12.000 evra, koliko vrede izuzetno kvalitetne oranice. Zemljište je postalo nedostupno malim porodičnim gazdinstvima. Ali stranim kompanijama sa Zapada to je bilo povoljno jer su u drugim državama članicama cene bile znatno više. Zbog takve disproporcije stav tadašnja vlasti bio je da zemlja nije na prodaju već se samo može iznajmiti.
U Srbiji primena ”poljskog” modela?
Srbija pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima mora da reši do 1. septembra ove godine, kada na snagu stupa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). U suprotnom, bićemo prva zemlja koja je pre ulaska u EU potpuno liberalizovala tržište i izjednačila prava stranih i domaćih državljana pri kupovini zemljišta. Plan navodno postoji iako još nije konkretizovan.
Na privilegije koje je Poljska imala, Srbija ne može da računa jer je prekasno za pregovore o dobijanju tranzicionog perioda. Lopta je u rukama ministarstva poljoprivrede koje najavljuje niz ograničavajućih mera kroz izmenu Zakona o zemljištu. Između ostalih pominje se i primena ”poljskog” modela.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je nedavno da će Nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu biti objavljen u junu. Kao i da će jedan od uslova za kupovinu zemlje biti prebivalište na teritoriji Srbije ”jedan određeni vremenski period”.
