Dok žitarice poslednjih dana obaraju cenovne rekorde u Srbiji, kao i na globalnom nivou, pitanje je kako će se ovo stanje na tržištu dalje odraziti na cenu hrane, pre svega mesa, a u krajnjem slučaju i na inflaciju
Analitičari smatraju da se zbog velike tražnje situacija neće smiriti ni narednih meseci. Konkretno na tržištu Srbije glavna neizvesnost je koliki će biti ukupan rod kukuruza kao i kakav je kvalitet zrna koji se koristi i za stočnu hranu, kaže agrarni analitičar Čedomir Keco.
Prema njegovim rečima, visoke cene jesu problem, ali primetno je da proizvođači stočne hrane sada obaraju kvalitet. Nije moguće proizvesti kvalitetan i jeftin koncentrat sa skupim zrnom. Ne može se predvideti ni na kojoj ceni će se zaustaviti kukuruz niti sa sigurnošću reći kog je kvaliteta, a ne zna se ni ukupan prinos.
”Nije dobro to što jedni govore da ga je za 70 odsto manje, a drugi za 30%. Moramo da znamo koliko imamo zrna na raspolaganju. Još traje ispitivanje, količina kukuruza će odrediti cene stočne hrane za najviše dva meseca”, napominje Keco.
On je ranije upozorio da bi skupo meso moglo da obori potrošnju i da se to već dogodilo u slučaju junetine čija se cena u mesarama i supermarketima približila iznosu od 1.000 dinara.
Sadašnje svakodnevne akcije i neznatna pojeftinjenja neće mnogo uticati na rast tražnje, što se može zaključiti i po sve manjim redovima ispred mesara u supermarketima.
Keco naglašava da je cena kukuruza nedavno prešla granicu od 25 din/kg od čega su strahovali stočari. Porasla je i cena svinja i sve je jasnije da recimo but u radnjama ne može u ovom trenutku da bude jeftiniji od 400 din/kg. Takvo stanje na tržištu moglo bi da potraje, a svaki nagli pad mogao bi da znači rast uvoza smrznutog mesa.
”Stočari sada svoj odnos prema cenama hrane iskazuju odustajanjem od proizvodnje. Niko ko je nastavio sa uzgojem nije bez rešenja i to je dobro. Nažalost, još nemamo podatke koliko je tačno poskupljenje mesa uticalo na pad kupovine, to će biti poznato krajem godine. Ima velikih klanica u Srbiji koje drže cene mesa na prihvatljivom nivou”, navodi Keco.
Ni poslednji izveštaj Organizacije UN za hranu i poljoprivredu nije optimističan kada je reč o cenama hrane. Iako je ove godine na svetskom nivou ukupna proizvodnja žitarica dostigla 2.800 miliona tona, što je za 1,1% više nego 2020, analitičari smatraju da proizvodnja nije uspela da zadovolji nivo potrošnje i da se svetske zalihe hrane troše sve bržim tempom.
