U prolećnoj setvi ove godine zasejano je oko 1,6 miliona hektara žitarica, i to najviše kukuruza i soje. Zasejano je kukuruza na 1.000.000 hektara, šećerne repe na 55.000 hektara, suncokreta na oko 180.000 hektara, soje na oko 200.000 hektara i žita na oko 165.000 hektara, saopštio je član akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan. U jesenjoj setvi 2015. pšenica je zasejana na oko 600.000 hektara.
Inače, iz Srbije je prošle godine izvezeno 492.843 tona pšenice i uvezeno 1.287 tona. U isto vreme izvezeno je 266 tona raži, a uvezeno 354 tone te žitarice. Izvezeno je i 54.450 tona ječma, a uvezeno 3.332 tone.
Srbija spada među deset najvećih svetskih izvoznika kukuruza, ističe Gulan. Prošle godine izvezeno je 2.190.716 tona, a istovremeno je i uvezeno 7.381 tona “žutog zlata”.
Značajan izvozni proizvod je i soja pa je prošle godine izvezeno 134.814 tona, a istovremeno je uvezeno 98.101 tona. Iz Srbije je lane izvezeno i 98.222 tona šećerna repe.
Pored toga, Srbija ima i kontigent za izvoza od 181.000 tona šećera u Evropsku uniju. Pored toga izvezeno je i 315 tona bebi bifa.
“Da je to malo najbolje pokazuje podatak da je 1990. godine sa ovih prostora Srbije u svet izvoz bebi bifa bio 100 puta veći i ivezeno je tada 30.000 tona. Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu za izvoz bebi bifa u EU od 8.875 tona”, rekao je u pisanoj izjavi Gulan.
Inače, u Srbiji se godišnje proizvede oko 80.000 tona junećeg mesa, a potrošnja po stanovniku je manja od četiri kilograma.
Danas se u Srbiji po jednom stanovniku godišnje troši oko 38 kilograma mesa, a 1990. godini proizvodilo se 650.000 tona I trošilo 65 kilograma po stanovniku.
Za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome približili evropskim standardima, navodi Gulan.
Tako pokazuju podaci iz analize o potrošnji hleba u Srbiji, po kojima je 2006. godine za 365 dana svako od nas pojeo po 101,5 kilograma, a devet godina kasnije samo 83,71 kilogram.
Ukupan vrednost agrarnog izvoza lane je bila oko 2,8 milijardi dolara, a uvoza oko 1,5 milijardi dolara, pa smo imali i suficit od 1,3 milijarde dolara.
Jedna Holandija ima agrarne površine današnje Vojvodine (oko 1,6 miliona hektara) i izvoz hrane vredna 70 milijardi dolara, podseća se.
