Da bi zaštita geografskog porekla i imena pirotske peglane kobasice bila urađena, neophodno je da u prvim koracima pirotski proizvođači ovog specijaliteta usaglase jedinstveni recept, a pomoć i podrška u procesu zaštite obećana je i iz Ministarstva poljoprivrede.

S obzirom da je proizvodnja peglane kobasice sve veća, kao i potražnja na tržištu, Piroćanci su se za početak, uz podršku Opštine Pirot, odlučili na korak zaštite geografskog porekla i imena ovog tradicionalnog specijaliteta. Pirotski kraj već ima dva zaštićena tradicionalna proizvoda – ćilim i kačkavalj.

U bitku za zaštitu peglane kobasice uključio se i Dalibor Tošić, dugogodišnji ugostitelj i jedan od stotinak proizvođača ovog delikatesa. Potvrdu da je peglana koja izlazi iz njegove radionice odlična potvrđuju i mnogobrojne nagrade i priznanja za ukus i kvalitet.

Opremio sam radionicu, pokrenuo registraciju i uvodimo HASAP. Peglana kobasica se sve više proizvodi, ima tržište i zadovoljan sam – kaže Tošić.

Ozbiljnost njegovog opredeljenja da tokom cele godine proizvodi peglanu kobasicu potvrđuje opremanje i kupovina najsavremenije opreme za radionicu i sušaru. Tošićevu radionicu sa čelnicima Opštine posetila je i ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.

Učinićemo sve da pomognemo u postupku zaštite geografskog porekla i imena pirotske peglane kobasice. To je važan instrument  za podizanje konkurentnosti svih domaćih proizvoda na tržištu, ali i razvoja turizma. Ovakvi proizvodi zbog posebnih osobina, kvaliteta i prepoznatljivosti postižu veću cenu na tržištu, veće su mogućnosti za plasman i na domaće, i na tržište Evropske unije – rekla je ministarka.

Ona je ukazala i na to da pirotskim proizvođačima predstoji usaglašavanje oko jedinstvene recepture za peglanu kobasicu i podsetila proizvođače tradicionalnih proizvoda da postoje podsticajna sredstva u okviru Pravilnika o podsticajima za proizvodnju proizvoda sa oznakama imena porekla ili geografskog porekla.

Ministarka je dodala i da je formiran tim stručnjaka iz ministarstva, stručnih službi i lokalne samouprave koji bi preduzeo hitne mere za poboljšanje stočnog fonda, s obzirom da je sirovinska baza za sva tri pirotska zaštićena proizvoda – staroplaninska ovca.

Da su pirotski brendovi zbog svog kvaliteta, specifičnog ukusa i neobičnog izgleda veoma traženi širom Evrope dokazuje i poslednja nagrada koju je Pirot dobio – EDEN Evropske komisije za „Izuzetnu destinaciju Evrope“.

Kako je u Evropi?

Dok je pirotsku peglanu kobasicu, “potkovicu” izuzetnog ukusa, moguće nabaviti samo na sajmovima hrane ili preko prijateljevih prijatelja, Austrijanci svoj sličan specijaliet prodaju na skoro svakom ćošku.

U to da je ovaj austrijski specijalitet dostupan na svakom kiosku i za nekoliko evra uverili su se i novinari koji su u Beč putovali u okviru projekta “Medijska putovanja u Evropsku uniju” Delegacije evropske komisije u Srbiji i “British council”-a.

Cela moja porodica voli da jede kobasice i često posle šetnje svratimo do kioska u kraju. Nigde nisu tako ukusne kao tamo – kaže Mila Stojanović iz Beča.

Novinari su u Beču obišli i „Agrarmarkt“ – AMA, najveću sertifikacijsku i markentišku kuću za poljoprivredne proizvode u Austriji.

U svakom marketu ili prodavnici na rafovima i vitrinama nalaze se proizvodi sa pečatom AMA, koji, kako kažu u ovoj kući, znači sigurnost kvaliteta. AMA izdaje licence poljoprivrednim proizvođačima i pečate za proizvode od mleka, mesa, bilja.

Kako je tamo objašnjeno, kriterijumi i standardi  koji moraju biti ispunjeni na putu sertifikacije su veoma strogi i podrazumevaju čitav lanac kontrola koje počinju od samih proizvođača hrane, bilja i stoke, preko klanica, mlekara do kontrole krajnjeg proizvoda.

Da bi dobio pečat za proizvod proizvođač mora da prođe niz rigoroznih kontrola. To važi i za proizvode koji su specifični za geografsko područje, koji osim što dobijaju pečat kvaliteta, nose i oznaku regiona iz koga dolaze – kaže Andreas Herman iz “Agrarmarkt”-a.

Dodaje da su procedure zahtevne za proizvođače, ali da se njihove stručne službe trude da im svaki korak olakšaju savetodavno i kroz pomoć na terenu.

Južne vesti