Skoro trećina svetskih okeana i kopna trebalo bi da se zaštiti do kraja decenije kako bi se zaustavio udar na biodiverzitet, koji je ključan za opstanak čovečanstva, navodi se u odredbama Pariskog sporazuma Ujedinjenih nacija o prirodi
Da bi se čovečanstvo izborilo protiv onoga što su naučnici nazivaju šestim masovnim istrebljenjem na Zemlji, predlog postavlja 2030. godinu kao rok za očuvanje i obnovu ekosistema i divljih životinja.
Očekuje se da će tekst, koji je sačinila Konvencija UN-a o biodiverzitetu, biti usvojen u oktobru na ključnom samitu UN-a u kineskom gradu Kunming. Samit je zakazan nakon što određene države u velikoj meri nisu uspele da ispoštuju zadate ciljeve iz prethodne decenije dogovorene u Japanu 2010. godine.
Osim što se poziva na obavezu da se zaštiti najmanje 30 odsto kopna voda na planeti, plan u 20 tačaka, koji je sličan Pariskom sporazumu o klimatskoj krizi iz 2015. godine, ima za cilj uvođenje kontrole nad invazivnim vrstama i smanjenje zagađenja plastičnim otpadom.
Nacrt su pozdravili aktivisti za zaštitu životne sredine, koji su pozvali vlade širom sveta da zadate ciljeve tretiraju kao minimum obaveza.
Takođe je zacrtano da do 2030. godine trgovina divljim vrstama mora biti legalna i održiva.
Nacrt dokumenta, ima za cilj i promovisanje i puno i efikasno učešća autohtonih naroda i lokalnih zajednica u odlučivanju o biološkoj raznolikosti.
