Kilogram pilietine uoći praznika koštao je 190 dinara, kilogram svinjetine 320 dinara. Reč je o sezonskim sniženjima, posle kojih sledi vraćanje cena na stari nivo, a neretko i poskupljenje. Cene osciliraju i po 200 dinara za istu kategoriju mesa, u veoma kratkom periodu. Koji su uzroci promene cena, a kakve posledice?
Potrošači zadovoljni, uzgajivači na gubitku. To je, kažu stručnjaci, najjednostavniji odgovor na pitanje kako se uzgajivačima isplati da tovljenike i živinu prodaju po izuzetno niskim cenama.
“To je ono o čemu naši farmeri često pričaju i to je glavni kamen spoticanja, da jedan period imaju zaradu, jedan period nemaju. Često se ne računa ljudski rad kao klasifikacija u ekonomskoj ceni koštanja mesa”, objašnjava Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
A cenu pilećeg i svinjskog mesa određuju troškovi uzgajanja koji zavise od poljoprivredne sezone, i kretanja na međunarodnom tržištu. Ne manje važan udeo u ceni imaju i trgovačke marže, kao i akcije koje trgovci nude, a koje uzgajivači moraju da prate, objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije.
“Svedoci smo raznih akcija kao potrošači. Da jednog dana ista kategorija mesa, istog kvaliteta, razlikuje se u ceni i do 200 dinara, a tolike oscilacije su prosto neshvatljive”, kaže Budimović.
Da bi tržište pilećeg i svinjskog mesa bilo stabilnije, potrebno je obezbediti njegov veći izvoz, više ga koristiti u prerađivačkoj industriji i uvesti novi pravilnik o oceni kvaliteta. Ipak, ni to nije dovoljno, bez pomoći države “Pre svega, država mora da pronađe neke mehanizme i novim subvencijama da pomogne proizvođačima mesa, jer naravno konkurencija je surova, pre svega u zemljama koje su potpomognute od strane država”, kaže ekonomski analitičar Ivan Nikolić.
U državnoj kasi, dodaje on, mora biti dovoljno novca za podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, posebno ako se ima u vidu da je poljoprivreda označena kao oblast od strateškog značaja.