Dok je Evropska unija poslednjih godina intenzivno radila na smanjenju zavisnosti od ruskih energenata, jedan ključni proizvod gotovo je prošao ispod radara – veštačko đubrivo
Uprkos invaziji na Ukrajinu i širokom spektru sankcija, rusko đubrivo je i dalje u velikoj meri prisutno na tržištu Evropske unije – i sve važnije za evropsku poljoprivredu., prenos NIN.
Od 2022. godine do danas, uvoz ruskog đubriva u EU gotovo se udvostručio. Sa 17% tržišnog udela pre tri godine, Rusija sada pokriva oko 30% ukupnog uvoza ovog proizvoda u Uniju. Samo tokom 2024. vrednost uvoza premašila je dve milijarde dolara.
Podaci pokazuju da je Rusija najveći svetski izvoznik veštačkog đubriva, sa ukupnim izvozom od preko 15 milijardi dolara prošle godine. Razlog je jednostavan: proizvodnja azotnih đubriva u velikoj meri zavisi od prirodnog gasa. Rusija raspolaže ogromnim rezervama tog energenta i koristi ih za proizvodnju đubriva po nižim cenama od konkurencije. Kada su cene gasa u Evropi naglo skočile, brojne fabrike su obustavile proizvodnju, što je dodatno povećalo zavisnost evropske poljoprivrede od uvoza – i to upravo iz Rusije.
Sada Unija pokušava da to promeni. Evropski parlament je podržao predlog Evropske komisije da se uvede carina od 6,5 odsto na uvoz đubriva iz Rusije i Belorusije, sa planom da ona postepeno poraste do 50 odsto do 2028. godine. Ovaj potez ima za cilj da smanji konkurentnost ruskih proizvoda, ali i da ojača domaću proizvodnju u EU.
Stručnjaci upozoravaju da su alternative neophodne, ali ih nije lako obezbediti. Kao potencijalni novi dobavljači pominju se Kina, Maroko, Kanada, Oman i SAD.
Istovremeno, EU želi da poveća upotrebu organskog đubriva koje se dobija iz stajnjaka i kompostiranog otpada, što bi bio održiviji i energetski nezavisan model.
Međutim, najveća evropska asocijacija poljoprivrednika i poljoprivrednih zadruga – Copa i Cogeca – smatra da EU ne nudi dovoljno konkretne odgovore. U zajedničkom saopštenju upozoravaju da carine bez jasne strategije za snabdevanje i podrške domaćim proizvođačima mogu dodatno ugroziti ekonomsku održivost farmi i bezbednost hrane širom Unije.
Evropska komisija poručuje da će mere biti uvedene postepeno, kako bi se proizvođačima omogućilo vreme za prilagođavanje. No, ako Evropska unija zaista želi da prekine zavisnost od ruskog đubriva, mora brzo da obezbedi realnu, dostupnu i održivu zamenu.
