Rast cena hrane u Srbiji nije prolazna pojava, već rezultat kombinacije globalnih poremećaja, skupih energenata, inflatornih pritisaka i sve izraženijih klimatskih rizika. Iako su državne mere kratkoročno ublažile udar na potrošače, istraživanja i ocene ekonomista ukazuju da su uzroci poskupljenja duboko strukturni, zbog čega se stabilizacija tržišta hrane ne može postići bez dugoročnih i sistemskih rešenja
Od početka globalne energetske i prehrambene krize 2022. godine, tržište hrane u Srbiji suočava se sa dugotrajnim pritiscima na rast cena, pokazuje istraživanje kompanije Lidington Research. Iako je država u više navrata reagovala administrativnim merama, poput ograničavanja trgovinskih marži i kontrole cena, stručnjaci upozoravaju da su uzroci poskupljenja duboko strukturni i u velikoj meri van domašaja kratkoročnih intervencija.
Kako se navodi u istraživanju, poskupljenje energenata i đubriva bilo je prvi okidač rasta troškova u poljoprivredi, ali i u preradi, transportu i skladištenju hrane. Rast cena goriva imao je lančani efekat na sve faze proizvodnje – od obrade zemlje i setve, do transporta i distribucije. Tokom prethodnih godina, troškovi goriva po hektaru rasli su i do 40 odsto, čime je značajno uvećana cena proizvodnje osnovnih ratarskih kultura.
Iako su cene goriva u Srbiji administrativno ograničene još od 2022. godine, ekonomisti ukazuju da takve mere ne uklanjaju realne troškove, već ih samo privremeno amortizuju. Dodatno, refundacija akcize za dizel gorivo u poljoprivredi, iako zamišljena kao podrška proizvođačima, u praksi je opterećena administracijom i kašnjenjima, zbog čega ne pokriva pun obim potrošnje.
Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić ocenjuje za Novu ekonomiju da je veliki deo inflacije u Srbiji imao karakter „uvezene inflacije“, budući da je zemlja snažno zavisna od uvoza nafte i gasa. Ograničen pristup povoljnijim izvorima energenata dodatno je povećao troškove domaće proizvodnje. Istovremeno, građani više od 60 odsto svojih prihoda troše na hranu, energente i stanovanje, što čini rast cena posebno osetljivim.
Prema rečima Gorana Radosavljevića, cene hrane u Srbiji su se približile, pa čak i premašile prosek Evropske unije, dok je kupovna moć građana ostala znatno niža. Drugim rečima, cene su rasle brže od zarada, zbog čega realni životni standard stagnira ili opada.
Dodatni pritisak dolazi i od klimatskih promena. Ekstremne suše i visoke temperature tokom 2025. godine dovele su do slabijih prinosa i rasta cena neprerađene hrane. Profesorica Poljoprivrednog fakulteta Ana Vuković Vimić upozorava da klimatski rizici više nisu samo problem proizvodnje, već direktno utiču i na krajnje cene hrane.
Stručnjaci zaključuju da su za dugoročnu stabilnost tržišta potrebni sistemska podrška proizvođačima, prilagođavanje klimatskim rizicima i dosledna ekonomska politika, jer administrativne mere same po sebi ne mogu trajno obuzdati rast cena hrane.
