U vremenu kada inflacija, kamate i nestabilno tržište nekretnina unose nesigurnost u svet investicija, mnogi se pitaju – gde je danas najpametnije uložiti novac? I dok se stanovi i garaže i dalje smatraju „sigurnim“ izborom, sve više stručnjaka ukazuje na poljoprivredno zemljište kao dugoročno isplativiju opciju. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da se upravo u zemljištu krije veći i stabilniji profit – ali samo ako se ono koristi pametno i produktivno
Prema rečima agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, ulaganje u zemljište dugoročno je isplativije od kupovine stana ili garaže, jer mu vrednost kontinuirano raste. “Proizvodnja na zemljištu donosi veći profit nego izdavanje stana ili garaža”, kaže Galetin za RTS.
On naglašava da trend prodaje poljoprivrednog zemljišta radi kupovine stanova nije dobra ideja, jer se time odustaje od resursa koji ima svu veću vrednost. “Ako prodajete poljoprivredno zemljište da biste kupili stan, odričite se resursa koji dugoročno ima veću vrednost i potencijal za rast cene”, kaže on i dodaje da proizvodnja na njima donosi profit, dok je ograničen zarada od kirija, ukazuje Galetin.
Prema njegovim rečima, proizvodnja na zemljištu donosi mnogo veći profit nego sama kirija i zakup stana koji se izdaju. ”Tako da mislim da je tržište zemljišta mnogo perspektivnije što se tiče i prometa i u krajnjoj liniji cene koja može da se od toga postigne”, ocenjuje on.
Galetin ističe da je posebno isplativo ulagati u zemljište ako se planira intenzivna proizvodnja – kao što su povrtarstvo, staklenička i plastična proizvodnja.
Međutim, upozorava da kupovina zemlje nema smisla ako se ona neće obrađivati. “Zemljište donosi profit samo ako se u njega ulaže i ako se koristi za proizvodnju, a ne ako samo stoji ili se izdaje”, ukazuje Galetin.
Prema poslednjim podacima, prosečno gazdinstvo u Vojvodini raspolaže sa oko 13 hektara zemlje, što je blizu proseka Evropske unije. “To je sasvim dovoljno za održavanje proizvodnje, ali uspeh zavisi od modela koji se izabere. Vi imate mogućnost da se bavite ekstenzivnim ratarenjem što je u principu najneisplativija proizvodnja, ali i da se bavite intenzivnom proizvodnjom kao što je povrtarstvo, staklenička proizvodnja, plastenička proizvodnja, proizvodnja pod zaštićenim uslovima, proizvodnja sa zalivnim sistemima što se tiče povrtarske proizvodnje. Tako da u toj intenzivnoj proizvodnji vi apsolutno možete da zaradite sasvim dovoljno para”, kaže Galetin.
