Zašto je u Srbiji sve više vinograda na prodaju? Stručnjaci objašnjavaju da većina onih koji su ulazili u ovaj posao nisu iz branše. Očekivali su brzu zaradu, a ovo je veoma kompleksan biznis
“Vinograd na prodaju kod Sremskih Karlovaca. Zasađen 2012. godine i u punom je rodu. Na njemu su zasađene dve sorte grožđa – sovinjon blan i merlo, ukupno oko 7.500 čokota. Ima fantastičan pogled na Dunav”. Ovo je samo jedan od novijih oglasa u prilično širokoj onlajn ponudi vinograda koji se trenutno prodaju u Srbiji. Primetno je da ih je najviše u Vojvodini u okolini Inđije, Zrenjanina kao i u Slankamenačkim vinogradima.. Oglasi su puni fotografija fantastičnih, često vrhunskih zasada vinove loze koji se trenutno mogu kupiti po povoljnim, ali i po paprenim cenama. Ovo uglavnom zavisi od lokacije i toga koliko je prodavcu hitno da postigne dogovor.
Istovremeno, broj vinarija koje proizvode vrhunsko vino raste i rezultati u ovom sektoru su sve bolji. Prema nedavno objavljenim podacima, u Srbiji površine pod rodnim vinogradima iznose oko 22.000 hektara. Broj registrovanih vinarija povećan je za 55 procenata. U 2016. ih je bilo 295 a trenutno ih je 457. Od 2016. godine, u vinogradarski registar upisano je 1.025 novih proizvođača grožđa, 4.720 vinogradarskih parcela i 1.163,7 hektara vinograda. Od ukupno proizvedene količine vina – 15,9 miliona litara je od domaćeg grožđa, dok je 13,6 miliona litara od uvezene sirovine, pretežno iz Severne Makedonije.
Zašto onda neki, istina pretežno mali proizvođači, odustaju od ovog posla?
Kada pogledate Srbiju, kaže za Politiku enolog Vladan Nikolić, mi imamo izuzetno malo zemljišta pod vinogradima u odnosu na neke druge države koje su i po površinama manje od nas. ”Negde oko 7.800 hektara pod vinogradima u Srbiji smatraju se pogodnim za proizvodnju vina. Makedonija, recimo, ima blizu 30.000 hektara, a Slovenija oko 20.000”, navodi Nikolić.
Prema njegovim rečima, država je dala sjajne podsticaje za podizanje vinarija kapaciteta do 20.000 litara. Proizvođači su novac dobijali unapred, imali su pokrivene sve troškove. Problem je, međutim, što većina onih koji su ulazili u ovaj posao nisu iz branše, nisu znali šta ih čeka. Očekivali su brzu zaradu, a ovo je veoma kompleksan biznis.
”Obrt kapitala je jako spor. Ljudi očekuju da će odmah kada se pojave na tržištu početi da zarađuju novac. Naravno da to nije tako”, objašnjava Nikolić.
Drugi problem je, dodaje, nedostatak radne snage. Vinograd pored sve mehanizacije traži određeni manuelni rad, kvalitetnu radnu snagu a i u tom segmentu je sve lošije, izuzetno je teško naći one koji će da rade a cene dnevnica idu gore.
