Na pitanje zbog čega danas među poljoprivrednicima nema te snage i zašto nisu kadri da nezadovoljstvo zbog očigledno katastrofalnog stanja u njihovoj branši iskažu na radikalniji način poljoprivrednici odgovaraju da su ”uplašeni“
Odlaganje dogovora, zataškavanje problema ili debakl, potpuni krah poljoprivrednika pred vlašću, kako god da nazovemo epilog poslednje paorske bune na drumovima, jedno je sigurno – izgubili su. Pregovarači iz redova vlasti ponovo su ih izigrali, uz eufemizam da će biti razgovora sa MMF-om, što zapravo znači – od ukidanja akciza neće biti ništa.
Slično je bilo i sa malinarima, koji su iz potpunog očaja zbog mizernih cena, nekoliko dana blokirali puteve da bi na kraju sa sastanka u Vladi Srbije izašli zadovoljni, a zapravo su dobili samo labavo obećanje da će se malina ubuduće klasifikovati pri otkupu.
Zašto su poljoprivrednici opet izgubili i kako to da su pre 2012. umeli da dobiju drumske bitke, a sada ne? Sada kada za paore nikada nije bilo gore. Kada su subvencije tek malo veće od besmislenih 30 evra po hektaru.
Na pitanje zbog čega danas među poljoprivrednicima nema te snage i zašto nisu kadri da nezadovoljstvo zbog očigledno katastrofalnog stanja u njihovoj branši iskažu na radikalniji način, poljoprivrednik iz Đurđina Daniel Kovačić, iz nekadašnjeg Udruženja poljoprivrednika Subotice, odgovara da su ”uglavnom uplašeni“.
”Nekima je zaprećeno vrlo otvoreno, nekima ne tako otvoreno, ali im je zaprećeno. A vlast za seljake nije briga. Dvadeset dana trajao je protest na zimu 2015-2016. a niko se nije ni štrecnuo. Jednostavno, nema efekta nikakav protest jer sadašnja vlast ne vidi paorski bunt kao način na koji se može izvršiti pritisak na vladu da se njene mere prilagode seljacima”, naglašava on.
– Problem je u tome što ne možemo uopšte da dođemo u situaciju da komuniciramo, jer svaki vid protesta se doživljava kao direktni napad protiv države. A s druge strane, kada predložimo bilo koji vid unapređenja podrške poljoprivrednicima, kažu da smo nezahvalni, da ne pratimo trendove.
Tri vrste udruženja poljoprivrednika – naši, vaši i njihovi
Prema rečima Miroslava Grubanova, poljoprivrednika iz Crepaje i predsednika udruženja Paor, mali poljoprivrednici su praktično nestali. – Ili su dali zemlju u arendu ili pomrli ili počeli nešto drugo da rade… Elem, više ih nema. Sada, dodaje, više na ulicama, u protestima, ne možete videti seljaka koji ima manje od 20 hektara.
”Postoje tri vrste udruženja – naši, vaši i njihovi. Naši – to su nezavisni, vaši – to su oni pod uticajem vlasti, bilo koje, a njihovi – to su oni koji su pod uticajem tajkuna i uvozničkih lobija. U njihovim rukama su i nož i pogača, pa imaju uticaj na određeni broj udruženja i pojedinaca”, kaže Grubanov.
Više na voice.org.rs
