Šumski požari i bujične poplave ne dele samo sezone povećane opasnosti. Ove dve pojave su zapravo povezane, i iako to možda nije očigledno, one pospešuju jedna drugu. Odgovor leži u prirodi odnosa šumskih požara i bujičnih poplava, prenosi portal Klima101
Kraj je marta – širom Srbije, ratari i voćari pripremaju parcele pred tekuću sezonu, što nažalost podrazumeva i spaljivanje raznih poljoprivrednih ostataka. U međuvremenu, u ovo doba godine vremenski uslovi su često relativno suvi i vetroviti, odnosno povoljni za širenje vatre. Usled kombinacije ovih faktora, meseci mart i april čine jedan od ”kritičnih perioda” za pojavu šumskih požara u Srbiji.
Istovremeno, a usled otapanja snežnog pokrivača i promene režima padavina, ovaj period je kritičan i za pojavu bujičnih poplava, koje karakterišu nagli i intenzivni tokovi vode i velike količine nanosa. Ali šumski požari i bujične poplave ne dele samo sezone povećane opasnosti. Ove dve pojave su zapravo povezane, i iako to možda nije intuitivno ili očigledno, one pospešuju jedna drugu. Odgovor leži u prirodi odnosa šumskih požara i bujičnih poplava.
Naime, jedna od ključnih posledica šumskih požara je i erozija zemljišta. U odsustvu vegetacije koja stabilizuje zemljište, padavine lako ispiraju površinski sloj zemlje, bogat hranljivim materijama neophodnim za rast biljaka. Ova degradacija smanjuje plodnost zemljišta, negativno utičući na napore za pošumljavanje i poljoprivrednu proizvodnju. Pored toga, akumulacija erodiranog materijala u rekama i potocima povećava rizik od bujičnih poplava, posebno u planinskim predelima.
Bujične poplave, koje karakterišu nagli i intenzivni tokovi vode, često su izazvane obilnim padavinama na degradiranim i erodiranim površinama. Međusobna povezanost šumskih požara, erozije zemljišta i bujičnih poplava stvara začarani krug: šumski požari dovode do erozije, erozija povećava rizik od poplava, a poplave dodatno degradiraju pejzaž, produžavajući ekološke i socio-ekonomske izazove.
Istovremeno, pojavi i intenzitetu šumskih požara i bujičnih poplava doprinose klimatske promene.
Pošto klimatske promene pospešuju pojavu suša i drugih uslova koji ”pogoduju” razvoju šumskih požara, oni su sve češći i intenzivniji, a posebno tokom letnjih meseci. Njihova brojnost obara rekorde iz godine u godinu, ugrožavajući i prirodne i antropogene sisteme, kao i ljudske živote.
Istovremeno, sušni periodi, tokom kojih je opasnost od šumskih požara najveća, prekidaju se ekstremnim olujnim epizodama sa velikim količinama padavina, što je takođe posledica uticaja klimatskih promena.
Procene rizika treba da se vrše multi-hazardno, odnosno da uključuju udruženo delovanje više različitih hazarda. Potrebno je razviti modele koji prate uticaj šumskih požara na zemljište i samim tim na rizik od poplava, napraviti mape ovih hazarda za konkretna područja, kao i za konkretne vrste šuma.
U nedostatku ovakvog integrisanog pristupa, ostajemo „slepi” prema procesima koji sa sobom nose ogromnu opasnost po ljudske živote, zdravlje, infrastrukturu i imovinu.
Foto: Pixabay
