Mraz koji je početkom maja zahvatio Srednji Banat oštetio je pšenicu na pojedinim lokalitetima u ovom regionu. U oštećenim delovima klasa formirana su sitna zrna ili ih uopšte nema, što će se negativno odraziti na prinos. U ostatku zemlje pšenica je uglavnom u solidnom stanju, ali joj je za nalivanje zrna i dalje potrebna kiša
Na pojedinim parcelama u ataru Melenaca, Jarkovca i Tomaševca ratari beleže pobelele delove klasa, štura zrna i zaustavljen razvoj biljaka. Poljoprivrednik Dušan Berar iz Zrenjanina kaže da je do pre dve-tri nedelje pšenica na njegovim njivama bila zelena i jedra, dok je sada na oko petini površina u ataru sela Melenci usev oštećen.
„Vrhovi pšenice su bili beli. Prvo sam pomislio da je u pitanju fuzarioza. Klasovi koje je pšenica počela da izbacuje bili su beli i na 60 odsto klasa zrno je bilo šturo ili nije bilo ničega”, rekao je Berar za RTS.
Oštećenja nisu posledica bolesti ili insekata
Slične simptome primećuju i drugi proizvođači. Zoran Mijin iz Jarkovca kaže da su se promene javile na parcelama pod srednje ranom sortom i da očekuje umanjenje prinosa od najmanje 50 odsto. Bogoljub Vitomirov iz Tomaševca navodi da se na delu njegovih parcela vidi da „fali po pola klasa”, iako su, kako kaže, zaštita, prihrana i setva urađene na vreme.
Iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin potvrđuju da su vizuelnim pregledom na više lokaliteta uočena oštećenja pšenice. Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin objašnjava da su oštećenja klasa izazvana niskim temperaturama, a ne bolestima ili insektima.
„Simptomi su prisutni na celoj parceli ili delimično, difuzno raspoređeni. Uglavnom su oštećenja na vrhu ili polovini klasa, a negde je i ceo klas zahvaćen. Unutar oštećenih delova klasa formirana su sitna zrna ili ih uopšte nema”, navodi Parađenović.
Prema njenim rečima, početkom maja zabeležen je višednevni period niskih temperatura, koje su se na pojedinim lokalitetima spuštale i do minus tri stepena. Posledice će se odraziti na prinos, dok će hektolitarska masa zrna zavisiti od padavina, kondicije biljaka i mera nege u narednom periodu.
Pšenici sada najviše treba kiša
Dodatni problem predstavlja dug period bez dovoljno kiše. U Srednjem Banatu je od početka aprila do Đurđevdana palo svega 9,6 litara po kvadratnom metru, dok se manjak vlage u zemljištu beleži i u drugim delovima Srbije.
„Trebaju nam padavine. Manjak vlage je obeležio čitavu godinu i samim tim imamo manji broj zrna po klasu. Kakva je godina i koja je suša, mogu reći da je pšenica solidna skroz. Biće malo niži prinos, to se vidi”, kaže Bojan Jocković iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
On upozorava da je kiša pšenici potrebna upravo sada, dok je zrno u fazi mlečne zrelosti i intenzivnog nalivanja. Visoke temperature, iznad 30 do 31 stepen, mogle bi dodatno da pogoršaju situaciju i utiču na kvalitet zrna.
Stručnjaci navode da se na usevima uočava i žutilo usled nedostatka vlage. Ova proizvodna godina za sada ne ide na ruku pšenici, a konačan rezultat u velikoj meri zavisiće od vremenskih uslova u narednim danima.
