Srbija je u poslednjih 50 godina izgubila 15 milijardi evra samo po osnovu nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta, izjavio je danas agroekonomsta Miladin Ševarlić.
Ševarlić je, na promociji publikacije “Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji”, čiji je autor, naglasio da gubitak po tom osnovu iznosi 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.
On je naglasio, da se prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, 424.000 hektara poljoprivrednog zemljišta ne koristi, a to je svaki deveti hektar.
“Morali bismo da povedemo mnogo više računa o prehrambenoj održivosti jer 25 oblasti u Srbiji nisu prehrambeno održive, i 45 od 165 opština u zemlji, takodje, nisu prehrambeno održive”, rekao je Ševarlić.
On je podsetio da je za prehrambenu održivost jednog stanovnika potrebno 20 ari obradive površine a to nameće potrebu da se daleko odgovornije odnosimo prema poljoprivrednom zemljistu, jer je ono neobnovljiv resurs.
Država bi, prema njegovim rečima, morala odgovornije da se ponaša prema korisnicima i vlasnicima poljoprivrednog zemljišta jer neko može da bude nesavestan vlasnika ali država ne sme da prepusti odgovornost samo njemu, već mora da postoji kontorla i da se sprovode neophodne mere, rekao je on.
Studija “Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” jedna je od publikacija koja je uradjena zajedno sa Republičkim zavodom za statistiku, nakon Popisa poljoprivrede iz 2012. godine.
Direktor tog zavoda Miladin Kovačević rekao je da je ovo jedna od važnih analiza na kojima je zavod radio i ukazao da je saradnja sa stručnjacima najbolji način da se dodje do veoma korisnih studija.
Kovačević je podsetio da je poljoprivedno zemljište naš najveći resurs, a ova studija omogućiće bolje planiranje u delatnosti poljoprivrede a biće i vredno štivo u procesu priključivanja naše zemlje EU.
On je podsetio da je popis poljoprivrede 2012. godine uradjen uz veliku pomoć EU koja je i finansijski pomogla.
Studija je, izmedju ostalog, pokazala da porodična poljoprivredna gazdinstva dominiraju u ukupnoj površini raspoloživog zemljišta i to u procentu od 66,2 odsto od ukupno raspoloživot poljoprivrednog zemljišta – udeo vlastitog zemljišta je 60,2 odsto a zemljišta uzetog u zakup 69,7 odsto.
Tanjug