Zemljišta alarmantnom brzinom gube fosfor, vitalni hranljivi sastojak svake biljke. U svetu se trenutno zemljišne površine iscrpljuju u ovom elementu uprkos velikom unosu hemijskih đubriva
Afrika koja ne može da priušti korišćenje mineralnih đubriva, kao i Južna Amerika zbog neefikasnog upravljanja fosforom i Istočna Evropa u kojoj se dešava kombinacija spomenuta dva razloga, imaju najveće stope iscrpljenja tog elementa.
Nedavno objavljena studija u časopisu Nature Communications otkrila je kako će između 40 i 85 odsto ukupnih gubitaka fosfora u svetu biti uzrokovano erozijom.
Autori rada procenjuju da će ta pojava prouzrokovati prosečne gubitke od 5,9 kg/ha svake godine. Takođe predviđaju kako će pomeranje gornjeg sloja da poraste za dve trećine do 2070. godine.
“Čak ako bogatije regije uspeju da upravljaju plodnošću tla dodavanjem fosfora iz đubriva, snabdevanje njime nije nimalo jednostavno”, kažu stručnjaci.
Jedan od većih problema je i taj što fosfor na tržištu postaje sve skuplji. Nakon Svetske ekonomske krize 2008, fosfati i đubriva dobijena izvlačenjem hranljivih sastojaka iz njega postali su četiri puta skuplji. Tragom toga, manje bogati regioni neće moći da priušte obnavljanje degradiranog zemljišta mineralnim đubrivima.
Iako je situacija u Evropskoj uniji u celini dobra jer većina država može da nadoknadi gubitke dodavanjem ovog elementa iz mineralnih izvora, članice koje su se pridružile 2004. pa nadalje bore se da dođu do tih resursa.
Kina se sa druge strane bolje snašla. Trenutno sprovode program za recikliranje fosfora, uključujući kanalizacijski mulj iz komunalnih otpadnih voda.
Evropska komisija prepoznala je eroziju kao glavnu pretnju još 2006. godine, kada je predstavila svoju tematsku Strategiju o zemljištu. Procenjuje se da je 12% kopnenog područja oštećeno ispiranjem vodom. Predlog za Zajedničku poljoprivrednu politiku nakon 2020. uključuje dodatne standarde za zaštitu zemljišta, poput zaštite od erozije i upotrebe postojećih podataka za sprovođenje uravnoteženog đubrenja.
Dodatni elementi “nove zelene arhitekture” omogućiće državama članicama da osmisle prilagođenije intervencije i pruže podršku poljoprivrednicima koji primenjuju korisne prakse.
Povećanje vegetacionog pokrivača, kombinovana setva, malčiranje i uzgoj prilagođen topografiji neke su od tehnika za ublažavanje erozije. “Korišćenje ovih praksa ne bi samo poljoprivredu učinilo održivom, već bi pomoglo u očuvanju vodenih sistema”, ističu istraživači.
