Povodom obeležavanja Svetskog dana zemljišta danas je održan Regionalni dijalog o zaštiti zemljišta i interakciji nauke i politike sa ciljem očuvanja ovog vrednog resursa
Zemljište predstavlja jedan od najvažnijih neobnovljivih prirodnih resursa i ima direktan uticaj na ruralni i ekonomski razvoj i očuvanje prirodnih ekosistema. Pravilno i održivo upravljanje zemljištem, koje pokriva najveći deo teritorije Srbije, može značajno doprineti bezbednosti hrane, poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnim zajednicama.
Ipak, uticaj klimatskih promena i ljudskih aktivnosti dovode do degradacije i zagađenja zemljišta, koje dalje utiče na poljoprivredne useve, hranljivu vrednost poljoprivrednih proizvoda i zdravlje ljudi i životne sredine.
Uzimajući u obzir potencijale poljoprivrednog sektora Srbije, posebno u oblastima organske poljoprivredne proizvodnje i regenerativne poljoprivrede, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) danas su okupile predstavnike ministarstava, univerziteta, instituta i FAO, sa ciljem promocije održivih praksi upravljanja zemljištem i ubrzanje akcija za zaštitu i smanjenje zagađenja zemljišta, u politikama i praksi.
Aleksandar Mentov nacionalni koordinator programa Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), istakao je ovom prilikom da je za zaštitu zemljišta potrebno jačanje saradnje između sektora u cilju boljeg razumevanja koncepta održivog upravljanja zemljištem, kao i različitih faktora koji utiču na zdravlje zemljišta i poljoprivrednu proizvodnju“.
Prema rečima Tamare Perunović, zamenice direktora Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), aktivnosti koje Agencija sprovodi sa FAO, a koje imaju za cilj sprečavanje difuznog zagađenja zemljišta, predstavljaju odličan primer saradnje sa naučnim institucijama u cilju izrade metodologije procene difuznog zagađenja zemljišta i suočavanja sa rizicima i pretnjama za zdravlje zemljišta. Rezultati zajedničkog rada omogućavaju poboljšanje praćenja stanja zemljišta, promovisanje primene održivih praksi upravljanja zemljištem i kroz interakciju nauke bolje usmeravanje politike zaštite zemljišta. ”Ispitivanje zemljišta na pilot područjima u okviru zaštićenih oblasti je pokazalo da su neophodne posebne mere zaštite zemljišta na ovim područjima, kao i podizanje kapaciteta korisnika zemljišta, kako bi se smanjilo zagađenje“, dodala je ona.
Aleksandra Mičeta iz Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, istakla je da je veoma važan korak koji će doprineti i zaštiti zemljišta, uspostavljanje Informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu koji prvenstveno ima ulogu u praćenju stanja državnog poljoprivrednog zemljišta, ali da je i dalje potrebno da kroz zajedničku saradnju i deljenje znanja doprinesemo očuvanju ovog vrednog resursa.
Prepoznajući važnost međusektorske saradnje, na događaju je istaknuta i važna veza između nauke i politike, neophodna za obezbeđivanje adekvatnog upravljanja zemljištem i pravilnog korišćenja pesticida i promociju održivih praksi koje će doprineti smanjenju zagađenja zemljišta.
U skladu sa ovogodišnjom globalnom temom, Zemljište i voda: Izvor života, učesnici su posebnu pažnju posvetili povezanosti između vode i zemljišta u poljoprivrednoj proizvodnji, dva resursa od kojih potiče 95 odsto hrane na globalnom nivou. Zdravo zemljište je prirodni filter, koji prečišćava i skladišti vodu, a održivo upravljanje zemljištem povećava količine i kvalitet vode, koja je neophodna za poljoprivrednu proizvodnju.
Zaključak je da je za bolje i održivo upravljanje zemljištem potrebno raditi na jačanju saradnje između sektora, promociji održivijih praksi i implementaciji inovativnih i održivih rešenja, uključujući i investicije u nove tehnologije, sa ciljem smanjenja rizika od zagađenja zemljišta i ublažavanja efekata klimatskih promena – kako bi poljoprivredni sektor u Srbiji mogao da ostvari inkluzivan i održiv ekonomski razvoj, uz dugoročno očuvanje svojih prirodnih resursa.
