Žene koje žive na selu i bave se poljoprivredom u riziku su od višestruke diskriminacije, i zato su potrebne mere, kao i podrška čitavog društva da bi se njihov položaj poboljšao, izjavila je danas direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
Ona je kazala da na to što su u najvećem riziku od diskriminacije utiče više faktora, a pre svega, činjenica da žive u nerazvijenim područjima, da imaju malo prava na odlučivanje unutar porodice i donošenje odluka, kao i slab pristup imovini.
“Zato govorimo da su žene na selu u takozvanom riziku od višestruke diskriminacije i zato su potrebne mere kako bi se njihov položaj poboljšao”, rekla je Paunović.
Ona je navela da je statistika kad su u pitanju žene na selu “neumoljiva”, i da ih je svega 17 odsto koje imaju pravo da upravljaju, ili su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava.
“Osim toga, jako malo su u mogućnosti da upravljaju imovinom, i 88 odsto kuća u selu su u vlasništvu muškaraca, a primera radi, 60 odsto žena na selu nema uopšte uplaćeno penzijsko osiguranje. Problem predstavlja i ono što na selu čini patrijarhalan model ponašanja jer žene misle da to bas tako i treba”, kazala je ona ističući da njihov radni dan traje oko 15 sati.
Radni dan žene na selu ne podrazumeva samo bavljenje poslovima koji se smatraju ženskim, već one rade i sve što i muškarci, odnosno bave se teškim fizičkim poslovima, a često brinu i o starijim članovima porodice.
“Važno je raditi na ohrabrivanju i osnaživanju žena i verujem da svi zajedno, a pre svega, uz podršku lokalnih samouprava možemo da učinimo da se rizik od diskriminacije smanji i poboljša statistika u korist žena”, rekla je Paunović.
Ona je takođe ukazala da žene često trpe, kako fizičko, tako i psihološko nasilje i da se teško odlučuju da ga prijave.
Tanjug