Po starom lošem običaju, žetva pšenice je počela, ali se ne zna ni koja je cena hlebnog žita ni ko će ga kupovati, a neizvesnost uvek radi protiv poljoprivrednika. Da je situacija ista i ove godine, potvrđuju i u Zadružnom savezu Vojvodine, čiji predsednik Radislav Jovanov ističe da ratari ove godine ne znaju ni cenu, ni kupca, a ni ukupan rod. Međutim, zna se trošak proizvodnje i na osnovu njega očekuje se da i cena bude odgovarajuća, poručio je Jovanov.

– Početak žetve, nažalost, pokazuje da će prinosi biti dosta niži u odnosu na prošlu godinu – kazao je Jovanov na „Žetvenom danu” u Lukićevu kod Zrenjanina.

On je rekao da je Zadružni savez Vojvodine uradio kalkulaciju troškova proizvodnje pšenice za 2014. godinu i da kilogram pšenice ne bi trebalo da bude ispod 20,71 dinara, ili, s nekom akumulacijom, 22,78, i to sve na temelju prinosa od 4,5 tone po hektaru.

– Zadružni savez je na vreme uputio zahtev Vladi Srbije, Ministarstvu poljoprivrede i Direkciji za robne rezerve da država, i pored teške materijalne situacije, nađe novac i da otkupi najmanje 200.000 tona pšenice da bi na svojstven način uspostavila tržište i rasteretila mlinove – dodao je Jovanov.

Kako je naveo, godinama se u toku žetve otkupom pšenice bave samo mlinovi.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković je kazao da je izvezeni 1,3 milion tona pomogao da prošlogodišnja pšenica domaćeg roda košta 24 dinara, ali da je tačna i činjenica da je cena pšenice u svetu pala. On je uputio savet poljoprivrednicima da, ukoliko moraju da prodaju pšenicu u naredna dva do tri meseca, to učine odmah, a ukoliko su u mogućnosti da sačekaju i skladište pšenicu više od četiri meseca, cene će se polako oporavljati.

– Danas je realna cena, na svu žalost, 16,5 dinara, bez PDV-a, da ne bude zabune, oni koji su srećni pa mogu dobiti još PDV, mogu računati na 18 dinara. Svi ostali, ako žele bolju cenu, moraće da sačekaju početak jeseni ili zimske mesece – rekao je Saković.

„Žetvenom danu”m manifestaciji organizovanoj u čast početka žetve, prisustvovao je i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Golubović, koji je istakao da su poljoprivrednici koji su posejali pšenicu suočeni i s brojnim problemima, od poplava, do lisne rđe, glodara i drugih.

– Ništa im nije išlo u prilog, ali ipak mislim da će na kraju sve biti kako treba jer situacija je svake godine ista. Nakon žetve cena je niža, a ko je u mogućnosti da koristi javna skladišta, što je omogućilo Ministarstvo, imaće povoljniju cenu, dok oni koji nisu bili spremni, moraće da prodaju pšenicu odmah posle žetve po nižoj ceni – dodao je on.
Hektar po Banaćaninu

U srednjem Banatu ima 230.000 hektara obradivih površina, što je jedan hektar po svakom stanovniku, a grad Zrenjanin sa 120.000 žitelja ima isto toliko hektara zemlje, rečeno je na manifestaciji „Žetveni dan”, održanoj u Lukićevu, u organizaciji Instituta za ratarstvo iz Novog Sada, Zadružnog saveza Vojvodine i domaćina, Zemljoradničke zadruge „Veljko Lukić Kurjak”.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić kazao je da će agrar imati posebno mesto u strategiji razvoja grada.

– Prepoznali smo da je poljoprivreda grana koja će biti zamajac razvoja ovog regiona. To nije nikakva novost, ali ćemo pokušati da na razne načine i mnogim stimulacijama tu granu razvijemo – rekao je Janjić.