Ovogodišnja suša se jeste značajno odrazila na prinos ratarskih kultura, koji će prema procenama biti čak 30 do 50 odsto manji nego prošle godine. Udruženje “Žita Srbije” će, nakon konsultacija sa svojim članovima i stručnjacima iz oblasti poljoprivrede, uputiti resornom Ministarstvu predlog mera kojima bi se umanjile štetne posledice suše i smanjenih prinosa na poljoprivredne proizvođače i ekonomiju Srbije
Na okruglom stolu koji je juče održan u Novom Sadu u organizaciji Asocijacije Žita Srbije, učesnici iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), Ministarstva poljoprivrede, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i kompanija koji su najveći proizvođači, prerađivači ili izvoznici žitarica i uljarica, diskutovali su o aktuelnim temama i izazovima u ovom sektoru.
Na skupu koji je organizovan uz podršku UN FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u okviru projekta “Unapređenje asocijacije i izvoza žitarica i uljarica”, analiziran je kvalitet pšenice roda 2017. godine, kao i stanje suncokreta, soje, uljane repice i kukuruza u kontekstu aktuelne suše.
Ispuniti fitosanitarne zahteve zemalja uvoznica
Dmitry Prikhodko, ekonomista FAO, koji rukovodi projektima koje FAO i EBRD realizuju u Srbiji, naglasio je da je neophodno investiranje u kvalitet ovih ratarskih kultura u Srbiji, što će se višestruko isplatiti otvaranjem novih tržišta. “Proizvođači i izvoznici uljarica i žitarica, zajedno sa relevatnim vladinim institucijama, moraju da rade na tome da se ispune fitosanitarni zahtevi zemalja u koje žele da izvoze svoje proizvode. To je osnovni preduslov za dalje investiranje u proizvodnju, skladištenje, infrastrukturu i izvoz uljarica i žitarica.” zaključio je Prikhodko.
Tradicija mešanja pšenice različitog kvaliteta
Na osnovu parametra kvaliteta roda pšenice ove godine, koje je predstavio Branimir Marić, šef laboratorije SGS Srbija, konstatovano je da je pšenica proizvedena u Srbiji dobrog kvaliteta, čak iznad proseka zemalja u okruženju. Međutim, Srbija na izvoznom tržištu još uvek ne može da ostvari cenovnu premiju usled proizvodnje kvalitetnije pšenice, jer razvrstavanje po grupama kvaliteta nije praksa grupama, već i dalje preovlađuje tradicija mešanja pšenice različitog kvaliteta.
Ukrštanjem različitih izvora i podataka sa terena, zaključeno je da je zasejana površina pod kukuruzom oko 900.000 hektara, sojom 250.000 ha, a suncokretom 230.000 ha. Prema rečima Natalije Kurjak, direktorke marketinga kompanije Victoria Logistic, članice Victoria Group, precizne procene prinosa u ovom trenutku nije moguće dati, jer je stanje i kvalitet useva na njivama različit, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera, kvaliteta zemljišta i lokalnih vremenskih nepogoda.
Na skupu je istaknut i izuzetan potencijal uljane repice, kao kulture čije setvene površine se u Srbiji povećavaju iz godine u godinu, a koja kao “jesenja” (ozima) kultura izbegava problem suše u letnjim mesecima o čemu je govorila dr Ana Marjanović Jeromela, šef odseka za uljanu repicu, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Dr. Milisav Stojaković, rukovodilac odeljenja za kukuruz u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, istakao je da na ovogodišnji rod kukuruza presudno jeste uticala suša, ali i primenjena agrotehnika. Da se rod kukuruza razlikuje od parcele do parcele u zavisnosti šta je na parceli bilo zasejano prošle godine, koji su hibridi korišćeni u ovogodišnjoj setvi, broja biljaka po jedinici setvene površine i upotrebe mineralnih đubriva.
Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika udruženja Žita Srbije, stanje sa prolećnim kulturama svakako je teško, ali ne kao što je to bio slučaj 2012. godine, kada su pored suše rod ratarskih kultura desetkovali i toksini.
Ovogodišnja suša se jeste značajno odrazila na prinos, koji će po našim procenama biti čak 30 do 50 odsto manji nego prošle godine. Generalno se može zaključiti da je rod suncokreta najpribližniji prošlogodišnjem rodu, jer je podbačaj u prinosima kompenzovan povećanjem setvenih površina. Soja kao osetljivija kultura je pretrpela značajnu štetu, jer je pored suše pogođena i biljnim štetočinama i bolestima, prvenstveno grinjama. Tu možemo reći da je došlo i do propusta poljoprivrednih proizvođača, koji nisu preduzeli sve agrotehničke mere da zaštite soju od štetočina. Stoga se kod soje očekuje pad prinosa sa skoro četiri tone po hektaru koliko je bio prošle godine, na samo dve do dve i po tone ove godine.
Stručnjaci različito o ovogodišnjem rodu kukuruza
Predviđanja stručnjaka u pogledu roda kukuruza se najviše razilaze. Naime, optimisti predviđaju rod od pet tona po hektaru, dok pesimisti smatraju da će biti i manji od dve tone po hektaru. Nadamo se, međutim, da će ukupan rod kukuruza ipak dostići 4,5 miliona tona, što je dovoljno za naše potrebe, a uz prelazne zalihe od 1,2 miliona tona, možemo očekivati i da će biti izvoza, naglasio je Saković.
Na okruglom stolu prisustvovao je i Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a udruženje “Žita Srbije” će, nakon konsultacija sa svojim članovima i stručnjacima iz oblasti poljoprivrede, uputiti resornom Ministarstvu predlog mera kojima bi se umanjile štetne posledice suše i smanjenih prinosa na poljoprivredne proizvođače i ekonomiju Srbije.
agronews
