Ništa ove godine nije išlo naruku poljoprivrednicima koji su posejali pšenicu. Mala ulaganja i loši vremenski uslovi dodatno su smanjili prinos i uticali na kvalitet samog zrna. I dok je žetva pri kraju, prinosu su šaroliki – od hiljadu kilograma po hektaru, pa sve do šest tona, gde je rađena zaštita. Ni trenutna cena, od 18 dinara za kilogram, ne deluje obećavajuće.
– Veliki raspon roda prouzorkovan je bolestima koje su zahvatile pšenicu, kako kod nas, tako i u Evropi – kaže Miroslav Ivković, predsednik Nacionalnog saveza poljoprivrednika Srbije. – Ovde se o tome priča, dok u Evropi, vešto kriju. Prinosi su loši jer mnogi poljoprivrednici nisu imali para za zaštitu. Oni su bili svesni da će do toga doći, naročito zbog lošeg vremena, i jednostavno su odlučili da ne urade ništa. Cena pšenice ne opravdava nikakva ulaganja. Tretman se radi preventivno, a kad se bolest već pojavila, ništa nije moglo da je spreči. Mnogi su tokom žetve rekli da više neće da seju pšenicu, već će preći na uljanu repicu.
Prema njegovim rečima, cena pšenice pre mesec dana bila je 24 dinara za kilogram, dok je danas ta cena mnogo niža.
– Interesuje nas ko je dozvolio da se toliko obori cena i zbog čega država o tome ne vodi računa – naglašava Ivković. – Kod nas je monopol prisutan, i “veliki” koji otkupljuju pšenicu, kontrolišu i njenu cenu. A, da bi poljoprivrednici imali neku računicu, cena mora da bude 21 dinar i to da prinos bude minimum pet tona po hektaru.
Žetva je završena u gotovo 80 odsto. Kada je reč o prinosima, stručnjaci prognoziraju između četiri i 4,2 tone po hektaru, u Vojvodini i do pet tona.
– Veliki deo poljoprivrednika trebalo bi da skladišti pšenicu i da sačeka bolju cenu – savetuje agroekonomista Milan Prostran. – Realna ekonomska cena koja može da produži interesovanje je 20 dinara, i videćemo da li će se to dogoditi u naredna dva meseca. Država bi trebalo da iskoristi priliku i da kupi stotinak tona, pokrene tržište i u ovim nepredvidivim vremenskim uslovima obezbedi sigurnost.
Ni okolina Šapca nije bolje prošla. Na “mršavu” žetvu i tamo su uticale bolesti, štetočine i poplave.
Direktor Poljoprivredne službe Miloje Dragojević kaže da je na području Šapca, Bogatića, Vladimiraca i Koceljeve, ozimim usevima bilo zasejano oko 50.000 hektara plodnih oranica. U poplavnom talasu, samo na teritoriji Šapca uništeno je 60 odsto svih useva.
– U odnosu na dobre godine, pšenice ovog leta imamo manje za trećinu. Kvalitet zrna, takođe, varira u zavisnosti od toga da li je njiva ostala na suvom, a ako je na njoj ležala voda, smanjen je i do 40 posto. Naši ratari navikli su da uberu oko četiri tone po hektaru i ovo je svakako udarac na ionako istanjeni budžet – ističe Dragojević.
Novosti
