Nekadašnji ministar poljoprivrede Goran Živkov ocenio je, komentarišući proteste poljoprivrednika, da je ključni problem u lošoj agrarnoj politici Srbije, a ne samo u aktuelnom pitanju uvoza mleka. On je postavio pitanje kako je moguće da država i građani izdvajaju ogromna sredstva za poljoprivredu, a da rezultati izostaju
Protest poljoprivrednika, nezadovoljnih stanjem u agraru, počeo je 11. februara blokadom Ibarske magistrale u Mrčajevcima kod Čačka, a 24. februara protesti i blokade su dodatno radikalizovani uz zahtev da se ispune zahtevi proizvođača.
Aktuelni problemi, kako navode poljoprivrednici, posebno se odnose na tržište mleka. Zbog velikog uvoza, tvrde da domaći proizvodi teško nalaze kupce, zbog čega su primorani da mleko bacaju, poklanjaju ili prosipaju. Živkov, međutim, smatra da odgovor na ovo pitanje nije moguć bez ozbiljne promene agrarne politike.
Govoreći za N1, naveo je da najave razgovora sa Evropskom komisijom mogu biti korisne, ali da same po sebi neće rešiti suštinske probleme domaće poljoprivrede. Prema njegovim rečima, vrednost poljoprivredne proizvodnje godinama stagnira, dok se istovremeno pogoršava spoljnotrgovinski bilans u stočarstvu i mlečnom sektoru.
Živkov je ukazao da se agrarna politika u Srbiji previše svodi na subvencije, bez izgradnje funkcionalnog sistema. Kako je naveo, građani kroz poreze izdvajaju velika sredstva za poljoprivredu, ali efekti tih ulaganja nisu vidljivi u rastu proizvodnje i jačanju sektora.
On je ocenio da problem postoji i u lancu snabdevanja i formiranja cena, ističući da je „nenormalno“ da jedan litar mleka u prodavnici košta koliko i pet litara koje proda proizvođač. Dodao je da se takvi poremećaji ne mogu rešiti kažnjavanjem poljoprivrednika koji protestuju, već uređenjem tržišta.
Kao primere drugačijih pristupa naveo je Mađarsku, gde se mleko prodaje i preko mlekomata i direktno od proizvođača, kao i Crnu Goru, gde država pomaže proizvođačima da sami prerađuju mleko i proizvode sir, uz redovne kontrole kvaliteta.
Prema njegovim rečima, rešenje zahteva kombinaciju kratkoročnih i dugoročnih mera. Kratkoročno, najugroženijim proizvođačima treba pomoći odmah, dok je dugoročno neophodno uspostaviti sistemsku agrarnu politiku koja će omogućiti stabilniju proizvodnju i tržište.
„Nije poenta u subvenciji, već u sistemu. Mi moramo da imamo sistem“, poručio je Živkov.
