Zloupotreba dečjeg rada u poljoprivredi se najčešće prihvata kao deo tradicionalne kulture, kako u seoskim porodicama, tako i u institucijama koje se bave decom, čime se olakšava izlaganje dece rizicima”, ukazao je zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečjeg rada – 12. juna
Zaštitnik građana Zoran Pašalić je povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečjeg rada – 12. juna, saopštio da društvo u Srbiji mora da iskoreni dečji rad i ojača pravni okvir za sprečavanje zloupotrebe dece.
Pašalić je podsetio da se Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada obeležava kako bi se skrenula pažnja da oko 152 miliona dečaka i devojčica u svetu spada u žrtve radne eksploatacije. Skoro polovina te dece je izložena najtežim oblicima dečjeg rada.
Na težak položaj dece koja žive i rade na ulici, zaštitnik je, kaže, više godina ukazivao u posebnim i godišnjim izveštajima.
Zaštitnik građana je sprovodio istraživanje “Dečje prosjačenje u Srbiji” i na osnovu rezultata uputio nadležnim organima preporuke u cilju bolje zaštite dece koja žive i rade na ulici, navedeno je u saopštenju.
“Kada se govori o dečjem radu ne treba zanemariti položaj dece u ruralnim sredinama i veliki prostor za zloupotrebu dece u poljoprivredi. Zloupotreba dečjeg rada u poljoprivredi se najčešće prihvata kao deo tradicionalne kulture, kako u seoskim porodicama, tako i u institucijama koje se bave decom, čime se olakšava izlaganje dece rizicima”, ukazao je Zoran Pašalić.
Zaštitnik građana je ponovo ;naglasio da društvo mora da iskoreni dečji rad koji nastaje usled siromaštva, nepoznavanja i nerazumevanja, isključenosti dece i nedostupnosti usluga, nedostatka evidencije i podataka, nedostatka aktivnosti vlasti, nepotpunog i neodgovarajućeg pravnog okvira za suzbijanje i prevenciju svih oblika dečjeg rada.
